Пре годину дана, 1.11.2024. у 11:52 на железничкој станици у Новом Саду није пала само надстрешница, већ је пала и држава. Пала је и сва лажна прича власти о „модерној Србији“. Шеснаест недужних људи нестало је под бетоном који је, уместо сајли, држала корупција. Док су они страдали, власт се упетљавала у сопствене лажи причама да надстрешница није реновирана, а затим се пребацивањем кривице на „ситну рибу“ аболирала она екипа која је станицу отварала неколико пута и то уз сада већ бизарну реченицу да је у питању „најбезбеднија станица у Европи“. Од напрасних тешких здравствених стања с рецидивним појавама, преко хитних путовања у иностранство и прича да нико није убрзавао радове дошли смо до годишњице трагедије за коју нико није одговарао. Осим невиђеног степена лажи и ароганције у историју ће ући чињеница, која је на крају крајева и логичан след, да на годишњицу, нико из власти не сме да дође на „место злочина“ и покаже пијетет према страдалима. Власт није дошла да се макар извини што су, због корупције, убијени:
Ђуро Швоња (1947)
Милева Карановић (1948)
Вукашин Раковић (1955)
Горанка Раца (1966)
Ђорђе Фирић (1971)
Васко Саздовски (1979)
Сања Ћирић Арбутина (1989)
Стефан Хрка (1997)
Ања Радоњић (2000)
Анђела Руман (2004)
Милош Милосављевић (2003)
Вукашин Црнчевић (2006)
Немања Комар (2007)
Милица Адамовић (2008)
Валентина Фирић (2014)
Сара Фирић (2018)
МИ вас никад вас нећемо заборавити и нећемо ћутати.
Свесни смо да не постоје адекватне казне, али ћемо се борити да одговорни (читај – власт) сносе последице својих (не)дела — уместо што се хвале новим „капиталним пројектима“ сличних или истих корупцијскобезбедносних карактеристика као што су ЕКСПО, тунел „Паковраће“ и сл. Не смемо дозволити да Србија постане земља надстрешница.
Правда за жртве мора доћи јер Србија не припада власти, већ народу.
Покрет МИ СНАГА НАРОДА
1.11.2025.
Оставите одговор