САОПШТЕЊЕ
17. МАРТ – ПОГРОМ НАД СРБИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!
Навршава се 21 година од једног од најтежих злочина почињених над српским народом. У три дана насиља Албанаца над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља. Протерано је 4.012 Срба из шест градова и девет села. С мапе света избрисана су два села, Слатина и Свињаре.
И све то пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК–у. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље.
Ово је после јуна и јула 1999. био други велики прогон Срба са Косова и Метохије пред очима читавог света и поред до зуба наоружаних војника Кфора и УНМИК полиције. Све је почело сензационалистичким, тендециозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских, а онда и штампаних, медија о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар, код села Чабра, у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије. Без икаквих чињеница и аргумената за то приштински медији су прогласили Србе као кривце наводећи да су Срби псима натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се. Ово је навело Албанце да, оркестрирано у свим деловима Косова и Метохије, физички насрну на Србе, српску имовину и српске цркве и манастире. Ескалација је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи, Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.
У овом албанском насиљу над Србима учествовало је 60.000 Албанаца. Из Обилића је протерано више од 550 Срба, Приштине више од 100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње… а села Слатина код Вучитрна и Свињаре, крај Косовске Митровице, са више од 160 домаћинстава су затрта пред очима Кфора и УН полиције јер су из њих Срби сви до једног протерани! Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве свети Никола у Ђаковици хеликоптером француског Кфора као и монахиње из манастира Девич код Србице пред налетом више од 2.000 албанских насилника. Немачки Кфор је спасао, евакуисањем оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз реку Призренску Бистрица, монахе из манастира Светих Арханђела који је у потпуности спаљен.
У повратничком српском селу Бело Поље крај Пећи 40–так српских повратника се тискало у парохијском дому јер је стотину Албанаца јуришало на њих, а тек обновљене куће су им запалили. Кад су другог дана насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому једна Американка, из састава УН полиције, пуцњем из пиштоља у ваздух упозорила да зауставе напад, али безуспешно, па је Американка из УН полиције онда пуцала у предводника разуларене масе Албанаца и убила га! Тек тада су насилници стали, а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села. Не желећи да се ставе у улогу за коју су дошли на Косово и Метохију, Кфор и УНМИК полиција су чак давали савете Србима да напуштају своја места – јасно им стављајући на знање да их неће штитити.
Кфор и УНМИК су објавили да су за мартовско насиље оптужена 242 лица, углавном Албанаца, 157 је оптужено пред судијама за прекршаје, али је мали број њих осуђен и изведен пред лице правде. Као и много пута до сада организатори су остали ван домашаја закона. У овом насиљу Албанаца над Србима било је 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припадника међународне УНМИК полиције, као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила УНМИК –а. Настрадало је 11 Албанаца (углавном од стране снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје ) и десет Срба од стране Албанаца.
И дан данас се питамо, шта је за све то време радила држава Србија, њена власт, војска и полиција?
Убијени Срби 17. марта 2004. године
Златибор Трајковић (1951) Косово Поље
Ненад Весић (1950) Липљан
Бобан Перић , Гњилане
Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
Драган Недељковић (55 година) Призрен
Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца, протерани из Урошевца 1999. год.
Борко Столић (1982) (син Добрија) Драјковце
Душанка Петковић (71) Урошевац
Мирко Лопата, Косово Поље
Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18. и 19. марта 2004. године
1. Манастир Девич, Србица – 1434. год.
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен – XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен – 1887. год.
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ – XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина – XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица – XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац – 1933. год.
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен – 1306/1307. год.
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен – 1331/1332. год.
10. Црква Светог Спаса, Призрен – 1330. год.
11. Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен – XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен – XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица – 1896. год.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево – 1930. год.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље – 1940. год.
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље – 1922. год.
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен – XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен – XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане – XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац – 1852. год.
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица – 1991/1994. год.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица – XIV век/1930. год.
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања – 1997. год.
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац – 1975. год.
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац – 1840. год.
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић – прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје – Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн – 1834. год.
31. Црква Рођења Богородице, Обилић – XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк – 1929. год.
33. Црква Светe Петкe, Витинa
34. Зграда Богословије, Призрен – 1872. год.
35. Зграда Владичанског двора, Призрен – XX век
МИ СНАГА НАРОДА, проф. др Бранимир Несторовић
17. 3. 2025.