Професор Ратко Ристић упутио је јавно писмо председнику Александру Вучићу у којем изражава забринутост због стања у коме се налазе институције у Србији и односа власти према природним ресурсима и грађанским правима. Писмо преносимо у целости.
Писмо Професора Ратка Ристића
Никада нисам био убеђен да је Вучић Александар (у даљем тексту: ВА) био најбољи студент Правног факултета Универзитета у Београду, али сам дубоко прожет осећајем да је постао највећи преварант са дипломом цењеног факултета, у историји Србије. Мешавина вашарске представе и водвиља, чему је цела Србија присуствовала током директног ТВ преноса, у суботу, 7. септембра 2024. године, остаће пример исказивања неконтролисаног личног самољубља и покушаја потчињавања читавог једног народа профитним интересима рударске корпорације. Као главни глумац трагикомедије, ВА је
показао сав бесмисао своје манипулативне, отужне и замарајуће владавине и излио најдубљи презир према српском човеку, исказујући бахати дилетантизам и застрашујућу упорност у наметању пројекта који народ НЕЋЕ. Окружен верним следбеницима, који су углавном мудро ћутали, ВА је маниром лукавог продавца шверцоване робе са панчевачког бувљака, бриљирао у сложеној улози са комбинованим ликовима Дел Боја и Роднија (серија „Мућке“), барона Минхаузена, „Броја Један“ и Суперхика (онај који штити „јадне“ богате од „злих“ сиромашних, из стрипа „Алан Форд“), глумећи строгоћу према представницима Рио Тинта, уз извештачену мешавину разумевања, прекора и критике према присутном народу. Присуствовали смо јавном суноврату где председник, наводно суверене државе, прави медијску, политичку и психолошку припрему за реализацију пројекта „Јадар“ и своди
себе на обичног трговачког путника и пропагандисту „Рио Тинта“.
Гледали смо ВА и његову бизарну пратњу у којој се истицао непријатно извештаченим осмесима, и видљивом нелагодом што је уопште присутан, извесни Јакоб Стаусхолм, извршни директор компаније „Рио Тинто“ (у даљем тексту: РТ), који је изрекао неколико обећања у вези: безбедности грађана, задржавања поверења људи, надзора активности од стране локалне заједнице, отворених и искрених разговора са свима, признања и исправљања грешака, итд…После те бљутаве тираде Стаусхолм је изоставио осврт на еколошке и друштвене трагедије које је изазвао РТ, са потпуним уништењем екосистема, загађењима, побунама локалних заједница и правим грађанским ратовима, са више хиљада мртвих људи (руднци Пангуна и Грасберг). Није поменуо да у близини главног града државе Јута (Сједињене Америчке Државе), где
више од 100 година функционише рудник бакра Бингам кањон, близу Солт Лејк Ситија, се депонује више од 300.000 тона токсичног отпада сваке године, са јаловиштима висине преко 330 метара, одакле се ослобађају олово, жива, арсен и кадмијум, што за последицу има више од 1.000 прераних смрти сваке године. Лекарска комора Солт Лејк Ситија сваке године шаље жалбе Врховном суду САД, безуспешно. Тако је у САД, а шта би било у Србији?
На питање из публике зашто компанија не рудари у Данској, Стаусхолм је, дражесно резигниран, устврдио како Данска није богата минералним ресурсима као Србија и наравно, слагао. Увидом у публикацију „The Nordic Supply potential of critical metals and minerals for a Green Energy Transition“ (2021), у чијој изради су учествовале, поред свих нордијских земаља, и данске стручне службе (Геолошка служба Данске и Гренланда, Центар за минерале и материјале; Министарство за минералне ресурсе Владе Гренланда; 2021), наведено је присуство следећих минералних ресурса на подручју Гренланда (који је под управом Данске): антимон и тунгстен, барит, берилијум, кобалт
и никл, флуорспар, галијум, германијум, графит, хафнијум, индијум, литијум, ниобијум, фосфати, платинасти метали, „ретке земље“, скандијум, силицијум, тантал, тунгстен, ванадијум, бакар, никл. Занимљиво је да уз литијум стоји напомена: има га много више од процењених резерви!
Док ВА запомаже о арбитражи и могућој одштети РТ нека проучи недавне догађаје у Португалији, где је због корупције у вези отварања рудника литијума премијер Антонио Коста поднео оставку. Занимљив је случај Зимбабвеа где су притворени, испитивани и протерани званичници и сарадници USAID, због оптужби за подривање државе и коруптивне активности у вези отварања рудника литијума. Априла 2022. године влада Мексика је изменила законску регулативу, како би прогласила литијум за национални ресурс и укинула све дозволе за истраживање и експлоатацију литијума, које су до тада поседовале стране рударске компаније. Комапнија „Rio Tinto“ била је уплетена у велики корупциони скандал у Кини, када су четворица њених руководилаца
ухапшена и осуђена на затворске казне у распону од 7-14 година, а посредник у
„поправљању“ односа био је бивши државни секретар САД, Хенри Кисинџер, наравно уз одговарајућу новчану накнаду. Дакле, Србија треба да тужи РТ због евидентног кршења низа прописа (манипулација исплаком као опасним рударским отпадом), финансијских малверзација и загађења животне средине (већ плаћају одштету сељацима за приносе уништене загађењима).
ВА, његови следбеници и плаћеници РТ (видљиви и невидљиви) покушавају да
наметну императив дијалога о пројекту „Јадар“, заснован на „стручним аргументима и уз пуно учешће научне заједнице“. Савесни и некорумпирани српски научници већ одавно су рекли шта мисле о пројекту. Наводим непромењиви став (од маја 2021. године), светски референтног, српског конзорцијума институција које се баве живим светом, предвођеног Биолошким факултетом Универзитета у Београду: Због очекиваних иреверзибилних (неповратних) промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајног угрожавања живог света Јадра, Дрине и низводних водотокова,
оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита. Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду јасно је исказао став против отварања рудника „Јадар“. Врхунски српски хидрогеолози (дипломирали на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду) су више пута поновили да ће последице рударења, прераде руда и депоновања јаловине трајно угрозити последње велике резерве квалитетних подземних вода Западне Србије, у Подрињу и Мачви. РТ експерти још увек нису објаснили где ће то сместити депоније јаловине на 553 хектара (страна 356, Студија изводљивости, Рударско-геолошки факултет, 2020.), са више десетина милиона тона
токсичног отпада? Крајње је време да се скине ознака поверљивости са уговора и пројеката које су за РТ реализовали Рударско-геолошки, Машински, Технолошко-металуршки и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, а посебно да се испрате токови новца према приватним фирмама универзитетских професора, као и исплате ауторских хонорара појединцима, после чега ће свима бити јасно порекло ентузијазма за реализацију пројекта. Наведени факултети се финансирају из буџета Републике Србије, дакле новцем свих грађана, и недопустиво је да се било шта крије под велом „пословне тајне“. Иначе, своју посвећеност научној заједници ВА је јасно показао у јулу 2024. године, када је укинут Научни савет „Електропривреде Србије“ (основан децембра 2022.), чији је задатак био да се кроз сарадњу академика, научника, инжењера и стручњака из ЕПС-а, унапреди пословање највеће српске енергетске компаније.
Док је ВА правио палачинке, можда са паризером, Арнаути су преко српских застава лепили заставу непостојеће државе, као део својих геноцидних активности са крајњим циљем елиминације свега српског на привремено окупираном Косову и Метохији. Од 12. маја 2013. године, када је убедио Србе да прихвате Бриселски споразум, преко распуштања свих српских државних институција, укидања бензинских пумпи, банака, цивилне заштите, предаје језера Газиводе и стационирања арнаутских специјалних јединица на Северу КиМ, дошли смо до завршног чина разарања Србије за рачун међународних рударских корпорација, где ВА театрално маше рукама и гарантује. Шта ОН може било коме да гарантује?
Сетимо се довођења немачког зликовца Герхарда Шредера на конвенцију СНС (на дан бомбардовања 24.03.2017. године), који је одобрио учешће немачке војске у бомбардовању Србије, ангажовања британског лажова и психопате Тонија Блера за активности српске владе, одласка код Бил Клинтона (наредио бомбардовање Србије) и донирања 2 милиона долара за кампању Хилари Клинтон, до седења у „магарећој“ клупи код Доналда Трампа и поклоничких путовања у Давос, сусрета са Клаусом Швабом, Александром Сорошем и менаџерима Рио Тинта. Кога ВА представља када се огрће српском заставом у УН, на заседању на коме се усваја декларација о Сребреници (мај 2024), на предлог Немачке, чијег премијера Шолца мало касније (јули 2024) сервилно дочекује у Србији, са пуно обећања око копања литијума и других
минералних ресурса? Коме се он додворава када донира Француској милион евра за обнову катедрале Нотр Дам у Паризу (април 2016), док се за лечење тешко болесне српске деце новац сакупља преко СМС порука? Како то да има новца за Национални фудбалски стадион (више од 600 милиона евра) и стадионе у Лесковцу, Лозници, Зајечару, Панчеву, Београду, Зрењанину и Крагујевцу, док се људи боре да очувају живот у селима, а десетине варошица и градова немају довољно квалитетне воде за пиће? Зашто Зденка Вучетић из села Узовнице, мајка војника погинулог на Косову и Метохији, мора од њега лично да тражи изградњу пута до своје куће? Србијо да ли си то заслужила?
Према члану 3, Устава Републике Србије, „Владавина права је основна претпоставка
Устава и почива на неотуђивим људским правима“, док према члану 4 „Уређење
власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску“. Зашто је онда
Влада, противуставно, преузела надлежност за утврђивање политике у области
рударства, посебно што Србија нема важећу „Стратегију управљања минералним и
другим геолошким ресурсима“ (тек у марту 2024. године започела је израда Стратегије
за период 2025-2040, са пројекцијом до 2050. године), чиме је незаконито преузела
надлежности Народне скупштине, повређујући уставна начела владавине права и
поделе власти. Како правник ВА није уочио, или није хтео, што је још горе, да Уставни
суд својом одлуком од јула 2024. и сам погрешно поступа и даје упутство Влади о томе
да је утврђивање политике у области рударства у њеној надлежности. Можда ће му у
разумевању проблема помоћи „чувени“ правник Војислав Шешељ, уместо што даје
тупаве коментаре о стварима које не разуме и вређа референтне српске научнике.
У свом егоцентричном и конфузном експозеу ВА је поменуо моје име и слагао
неколико пута, за нешто више од 60 секунди,: …тражили сте да доведете проф.
Ристића; ….који ништа не зна…; ….сваки дан нам соли памет на свим телевизијама….; ….знате да не може ништа да им каже, знате да није стручан ни
за шта….; ….јесам истину рекао, јесам рекао сам истину, све знам…Истина је да сам
последњи пут имао телевизијско појављивање почетком августа, док је ВА имао
неколико стотина обраћања на својим медијским тровачницама (Пинк, Информер,
Хепи, Курир, Блиц, све више и РТС). Нико ме није позвао на расправу у Љубовији, нити
бих отишао на тај непотребни догађај, као што се радо одазивам на позиве наших
људи широм Србије и са мојим колегама држим предавања у салама, сеоским
задругама и на отвореном. О томе шта ја знам или не знам, колико сам стручан или не,
неће судити ВА нити његов духовни „тата“ Војислав Шешељ (у трачерско-шарлатанској
емисији „Ћирилица“, дана 09.09.2024.), обојица правници који никада ништа нису
радили, сем бављења политиком која је имала трагичне последице по српски народ.
Бестидни Шешељ је коментарисао проблематику рудника „Јадар“ као потпуни
дилетант, и притом допустио себи да извређа академике САНУ, елитне српске
научнике и професоре Универзитета у Београду. ВА је заронио на дно септичке јаме
када је и Шешеља ангажовао у овом организованом злочиначким подухвату против
српског народа.
Увидом у документацију ЕУ која се односи на регистроване лобистичке организације
(Transparency Register), утврђено је да је међу њима и компанија „Rio Tinto“ (са
идентификационим бројем: 991744840418-06), која има дозволу за следеће
активности, у доменима законодавства или одређених политика: EU Critical Raw
Materials Act; EU Green Deal; EU Raw Materials; Action Plan Human Rights Due Diligence;
Serbian EU accession; EU – Africa Strategy; EU Conflict minerals regulation; EU Battery
Initiative; EU sanction regimes; EU Chemical Strategy for sustainability. Свакако да је
највећу пажњу изазвао податак о томе да компанија „Rio Tinto“ има уникатно право да
лобира у вези приступања Србије Европској Унији, међутим остаје непознато по чијем
налогу, уз чију дозволу, а посебно уз коју накнаду и са којим крајњим циљем. Шта ВА
зна о овоме?
Занимљиво је да српски „патриота“ Војислав Шешељ има идентичне ставове као
амбасадори САД, Велике Британије и Немачке, који су за копање литијума. Поменути
амбасадори нам објашњавају да треба да се одрекнемо Косова и Метохије, уведемо
санкције Русији, уђемо у НАТО пакт, дистанцирамо се од Републике Српске и
подржимо LBGT агенду. Зашто Србија купује прескупе француске авионе, уместо
јефтинијих и бољих руских и шта то ВА има важније од одласка на БРИКС самит у
Казању, на позив председника Руске Федерације?
Нема одступања, нема копања, нема референдума! „Рио Тинто“ марш из Србије, Вучићу марш из наших живота! Ово је питање победе живота, слободе и љубави, са једне стране, или мрака, деструкције и беде, са друге. Србијо, устани, бори се и не дај на себе!
др Ратко Ристић,
проректор Универзитета у Београду,
редовни професор Шумарског факултета,
Одсек за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса