Александар Павић, политиколог и посланик „МИ Снага народа, проф др Бранимир Несторовић“ премијерно је представио четврто, допуњено издање своје књиге „Забрањена истина о Сребреници“ у недељу, 13. октобра 2024. године, у препуној дворани хотела „Војводина“ у Зрењанину. Промоцији књиге присуствовали су прваци Покрета, проф. др Бранимир Несторовић, проф. др Ратко Ристић, др Борислав Антонијевић, адвокат Бранко Лукић, као и повереник за Зрењанин Јулијана Мркоња Марић.

Најављујући промоцију књиге, Мркоња Марић је упутила добродошлицу свим присутнима који „живе за чисту националну идеју“ и додала да ће се Зрењанин, за годину дана, ако Бог да и победи „МИ снага народа“ поново звати Петровград. „Чућете оно о чему се у Србији најчешће ћути и за шта ћемо се ми изборити да се нађе у званичним историјским књигама“, рекла је Јулијана и додала да је важно да свака породица има ову књигу, да је прочитају, како би рекли истину својој деци о томе шта се заиста десило у Сребреници.

Проф. др Бранимир Несторовић, као суиздавач књиге Александра Павића у уводном излагању, шаљиво, како само он уме, напоменуо је да је ова књига написана и посвећена једној жени која је много дала овој земљи, а зове се Ана Брнабић. Изазивајући салве смеха, Несторовић је наставио: „Знате, она је пре неки дан поновила лаж да смо „МИ Снага народа“ подржава тезу да је био геноцид у Сребреници и да сам ја један од најближих (Аљбин) Куртијевих сарадника, а то је било пре неколико дана на ружичастој телевизији, па се Павић, замислите, изнервирао па написао ову књигу 2006. године“. Њихове оптужбе, додао је Несторовић, су толико бесмислене да би само Фројд могао нешто да каже – рецимо, када говориш о другоме, ти заправо говориш о себи. Настављајући о књизи, професор је истакао да је ова књига изузетно важна за Србију, јер су Срби више од 100 година предмет прогањања, геноцида и других облика преумљавања. „Не знам да ли знате, Србија се више од 140 година придржава, такозване, тајне конвенције према којој нашу историју пишу Немци и Аустријанци, односно Бечка и Берлинска школа. Ми не знамо сопствену историју, пише у уџбеницима да смо се доселили са Карпата, што је фалсификат, а док смо заиста имали прве краљеве, Западњаци су живели по дрвећу и пећинама, нити су имали име народа“, истакао је Несторовић и нагласио да том и таквом периоду долази крај. Професор је подсетио да су челници покрета недавно били гости званичне Москве и да су од њих чули да долази крај ере лажи о Србима и Србији. „Морамо да будемо спремни, јер долазе другачија времена, да вратимо Србију Србији, јер предуго нам земљу уређују неки Брнабићи који су доведени са стране и објашњавају како смо примитивни и глупи“, рекао је Несторовић. Зато је битно, истакао је он, да прочитате Павићеву књигу, јер „то су сведочанства странаца шта се заиста догодило у Сребреници, то нису писали неки пристрасни Срби, већ странци који су стицајем околности ту дошли и видели шта се десило“, нагласио је професор и подсетио да је недавно у Србији био португалски генерал који је испричао истину о Сребреници. Та истина је, додао је, нажалост таква да када је кажете, одмах вам залепе етикету да сте геноцидни, а ми смо народ који је претрпео највише геноцида. Ово што пише у књизи, ја стално понављам, наставио је Несторовић, када сам питао у Москви шта је најјаче оружје Срба у борби са Западом, они су ми одговорили – гробови ваших предака. Сада ће настати нов период времена, додао је професор, у којем ћемо ми уређивати нашу земљу, закључио је Несторовић.

Бранко Лукић, бранилац генерала Ратка Младића и рецезент књиге, истакао је да је срећом или нажалост Сребреница део његовог живота дуже од 20 година. „Данима и ноћима сам покушавао да откријем шта се заиста десило. Истина се из дана у дан све више открива, па је позиција Срба све боља. Нервоза, пре свега, Велике Британије, показује дубоку умешаност њихових војних снага у убиствима у Сребреници. Нешто је указивало на уешаност француских обавештајних служби ДСГ, али како је време одмицало, све јасније је било да Британци стоје иза трагедије која се десила, али та трагедија није онаква какву је описују и приказују на Западу“, рекао је Лукић и јавно запитао: Зашто је Британија подносилац предлога резолуције о геноциду коју су наодно починили Срби, управо јер покушавају да покрију своје смрдљиве трагове.

„Треба знати неколико чињеница да би дискутовали о тој теми. Имали смо срећу да се Александар Павић пре скоро две деценије упустио у то, ничим изазван, сем својим родољубљем, да скупи стране изворе о томе шта се заиста десило у Сребреници. Ми смо пред судом предочавали књигу оца доскорашњег генералног секретара НАТО пакта, Јенса Столтенберга, који је тих дана знао да је у борбама погинуло око 4.500 бошњачких бораца. У то време дешавао се пробој снага Армије БиХ на преко 100 километара територије коју су држали Срби, и то на пет великих фронтова и места њихове погибије. Од тужиоца у Трибуналу смо добили 54 изјаве Бошњака који су учествовали у борбама. Према њиховим изјавама, након анализе и вештачења, а које су давали њиховим органима безбедности, у борбама је побинуло око 6.000 људи. Дакле, шта се десило – гинули су у пробојима на више места. Наша војска је морала да уради асанацију терена, а то значи да су сахрањивани ту на местима погибије, односно на њиховом путу пробоја. Касније, долазило је до премештања гробница. И то су, у ствари, Западњаци искористили, јер су заједно са људима који су погинули у борби, сахрањени и ови који су стрељани“ – објаснио је адвокат Лукић и додао да се број стрељаних људи зна, тачно 1.350 људи.

То јесте злочин, додао је Лукић, али није геноцид. За њихов транспорт, додао је, коришћено је 27 аутобуса са по 50 седишта и нико није смео да стоји. Генерал Роуз је рекао „сада ћемо Србима да натоваримо и оне који су погинули у бробама и то су урадили, али правно ни то није геноцид“, истакао је Лукић. Конвенција о спречавању геноцида тачно прописује шта представља кривично дело геноцида, сам се Трибунал хвалио да је унапредио конвенцију о геноциду. „Суд не може да унапреди Конвенцију, суд мора да је спроводи“, објаснио је Лукић и додао да је суд тако измислио геноцид који је почињен на територији општине. Шта је следећи корак, запитао је Лукић, и наставио – следеће је да ће геноцид моћи да се почини у једној кући, а све су то апсурди. Међутим, треба знати, истакао је, да су сви судови настали након оснивања Међународног суда за бившу СФРЈ, јер постоји дисконтинуитет у међународном кривичном праву, почев од Нирбершког суда до Токијског трибунала није било оснивања судова, дакле, од 1946. године. „Има једна мала зачкољица – свим судовима је забрањено да користе судску праксу Трибунала у Хагу, јер нема никакву тежину и важност, па је употреба пресуда забрањена од стране међународних судова. Наш народ каже, џаба су кречили. То је аргумент ако би нам неко спочитавао да је утврђена истина, на коју Западни хегемони покушавају да се ослоне пред УН или Савету безбедности, како би тобож доказали да је нешто утврђено. Једна лаж производи другу. Против тога морамо да се боримо“, објаснио је Лукић и препоручио књигу Павића, зато што у њој страни извори који доказују да нисмо извршили геноцид и да је од пет великих места стрељања само је на једном месту доказано да су учествовали делови, односно појединци Војске РС. Адвокат је закључио чињеницом – „сад знамо да су припадници специјалних јединица Британије – САС – одлазили из база сваког јутра, а да су се увече враћали блатњави и крвави, јер је већ био створен план Клинтон-Изетбеговић према коме је требало да буде убијено 5.000 Бошњака да би Америка реаговала бомбардовањем српских положаја“.

Доктор Борислав Антонијевић започео је излагање народном мудрошћу – „Када рат почне, трговци доносе топове, богаташи волове, а народ синове. После рата, трговци и богаташи наплате и топове и волове, а народ тражи и броји гробове“. Није ова трагедија, додао је Антонијевић, ни већа ни мања од оних широм света, разлика је што се српски народ никада није борио у освајачким ратовима и што је поднео највеће жртве за слободу. Рата се не треба стидети, јер га нису започели обични људи, нагласио је, већ политичари који су срамота. „Павићева књига није обимна, али не може да се прочита за пар сати, јер су толико прецизно и детаљно наведени неки догађаји, да не можете да не застанете и не замислите се зашто је то што се дешавало тако јавно представљено и ко су људи који стално хушкају против нас Срба, а ми смо се у већини случајева само бранили“, навео је Антонијевић додајући да је невероватно да кривични судови нису заседали од Нирнбершког суда иако су Американци извршили 56 бомбардовања држава и само у Вијетнаму убили три милиона људи. Замислите, истакао је доктор, ниједно од бомбардовања које су извршили није проглашено ни као злочин, а да не говоримо о геноциду. Да се на нашим просторима, нагласио је Антонијевић, није мешао од странаца и Американаца, да ли мислите да ово не би била и даље јединствена територија Југославија са неким конфедеративним уређењем, свакако не би било зле крви међу народом исте генетике. Такође, додао је, већина људи који се сада називају Бошњаци може да се назову Срби муслимани, „али их је на жалост наша Црква одбацила и рекла да нико не може бити Србин ко није православац“. Неки се враћају својој вери, ми нећемо присиљавати никога да се врати својој вери и постане оно што је одувек био и чега не треба да се стиди, али ћемо се ми стидети сваког нечасног поступка учињеног према било коме у оквирима истине. Управо је то Павић написао у овом четвртом издању књиге, закључио је Антонијевић.

Проф. др Ратко Ристић је на почетку излагања рекао неколико речи о, како је нагласио, свом пријатељу Александру Павићу. „Књигу сам за кратко време прочитао у трансу. Изванредно написана књига, методолошки изванредно постављена са брижљиво одабраним деловима и текстовима еминентних светских аутора и истраживача који су се бавили проблемом Сребренице. Читајући сам осетио колико се Павић трудио да одабере суштину, са жељом да одржи непрекинуту нит изузетне динамике којом је написана. Чита се са великим интересовањем и лакоћом. Сложена је проблематика и мајсторство је написати овакву материју, а да се чита са лакоћом“, истакао је професор Ристић. Подсетио је да се Павић школовао на елитном Универзитету „Беркли“ и да је живео у САД, али да се вратио почетком 90-их година како би помогао у демонтирању наслеђа комунизма и успоствљању српске државе и еманципацији српског народа. „Никада се Павић није одрекао српског држављанства, није прихватио америчко, а могао је да га добије без икаквих проблема. За разлику од министарке Ђедовић која нам три дана у Скупштини држи предавања и лаже“, подвукао је Ристић. Он је додао да књига Павића демистификује мит који је створен 90-их година, а експлоатисан после 2000. године од стране Запада у циљу убијања српског самопоштовања, осећаја поноса и унапред избијања сваког нашег аргумента да се боримо за правду и народ. Зато је од нечега што није геноцид, направљен геноцидни мит, истакао је професор. Ристић је подсетио на прљаву улогу Педија Ешдауна, тзв високог представника МЗ у БиХ и како су 2015. године Британци поднели декларацију у УН да је то геноцид што је означавало Србе као геноцидне, али да је то спречила Русија због чега имамо захвалност према њима. „У мају 2024. је Немачка формално поднела захтев заједно са Руандом у којој је заиста почињен геноцид. Немци, верификовани и познати извођачи геноцида, поднели су декларацију која је сумњивом већином усвојена у Скупштини УН, како би додатно сатанизовали Србе, смањили наш политички и преговарачки потенцијал, а истовремено амнестирали себе“, подвукао је Ристић и подсетио да су током Другог светског рата баш у околини Сребренице припадници Ханџар дивизије и Усташе, са Јуром Францетићем, убили 6.317 српских жена, деце и стараца у пролеће 1942. године. Такође, од `92-`95. на територији средњег Подриња побијено је најмање 3500 Срба у 64 села углавном оних који нису војно способни. Треба знати, додао је Ристић, да су борцима ВРС читана наређења и Радована Караџића и Ратка Младића да се примењује Хашка конвенција, док имате, како је додао, с друге стране Насера Орића, злочинца и психопате који је ослобођен у Хашком трибуналу. „Препоручио бих да људи прочитају Павићеву књигу и шире истину засновану на чињеницима“, закључио је Ристић.

Аутор књиге, Александар Павић је открио да је у време када је написао књигу проговорили поједини људи са Запада који су имали савест, али да су одмах цензурисани, јер се Запад претворио у своју супротност.

„Инспирација ми је било практично искуство. Војска РС је ушла у Сребреницу и ослободила је 11. јула 1995. од терора Насера Орића. Пар дана касније сам замољен и мобилисан од стране пок. принца Томислава Карађорђевића за специјални задатак. Тада је био у Британији. Имао је тамо добре везе. Идеја му је била да омогући двојици чланова Парламента Британије да дођу на лице места док су још трајале борбе и делови 28 дивизије БиХ повлачили према Тузли како би својим очима видели шта се дешава и о томе обавесте британску јавност и парламент. Замолио ме је принц да им будем пратња. Био је члан Доњег дома и један Горњег дома парламента. Члан Горњег дома је припадник старог велшког-британског племства, дакле врх класног друштва. Одвезао сам их прво на Пале, код Радована Караџића, били су и Момчило Крајишник и Никола Кољевић, док је Биљана Плавшић била на терену, обилазећи ратиште. Радован је нагласио водите их свугде где траже, јер ми немамо никаквих тајни. Тако је и било. Било је опасно због повлачења одређених бораца. Прво смо отишли у Сребреницу у којој се још увек димило од борби. Прво што је тамо могло да се види јесте џамија са накривљеним минаретом који је био гранатиран. Наравно, таква слика иде уз наратив који се правио да су Срби зликовци и да су убијали све и нису штедели ни верске објекте. Британци су инсистирали да то виде изблиза, па смо тамо и отишли. Приликом приласка џамији, оно што је њима прво пало у очи и свима нама јесте зелени графит који је стајао на зидовима – Алаху акбар – и графит на арапском језику за који претпостављамо да има исто значење. Ушли смо у џамију. Видели смо да је ту био мали ратни штаб армије БиХ, са мапама околине Сребренице, са постерима постројених Муџахедина у белом. Дакле, све само није био верски објекат. То је био први шок за њих. Други шок је била иницијатива једног борца Војске РС који је рекао да их треба одвести на оближње гробље у Братунцу. Српско место, српско гробље. То је важно јер је за Сребреницу важило да је демилитаризована зона УН од маја 1993. према споразуму. Део Западне пропаганде је већ започео да је Војска РС ушла у демилитаризовану зону и напала ненаоружане цивиле и разоружане војнике БиХ. Отишли смо до гробља, Британци су ту видели десетине свежих хумки бораца Војске РС који су погинули око Сребренице. Дакле, било је важно да се разбије тај наратив у настајању да су Срби напали ненаоружане цивиле и заузели разоружан град. Британци су то све сликали, као и што су фотографисали у џамији. Затим смо отишли на Јахорину. Претходно су дали изјаве за своје медије и поштено испричали шта су видели. На Јахорини, за вечером, конобар је дошао до нашег стола и рекао да имају позив из Лондона. Обојица су отишли како би обавили разговор. Када су се ратили, лорд из Горњег дома, био је блед. На моје питање шта се дешава, рекао ми је да су му пренели да држи језик за зубима и више не сме да каже ништа од онога што је видео. Тада сам схватио да је игра намештена, а истина на последњем месту. Није тада одмах, `95. године уобличен наратив са којим се боримо. На Аранђеловдан је исте године потписан Дејтонски мир, а Република Српска добила 49% територије БиХ. Тада није било речи о геноциду за време преговора, то је дошло касније да би се подрио споразум из Дејтона. Тек накнадно Сребреница се претворила у средство контроле Запада над овим простором, као маљ који се користи против РС, средство за дисциплиновање Србије и сатанизовање политичког и војног руководства РС и Србије, па и саме Србије. И после 5. октобра 2000. Сребреница је наставила да буде оружје, а сви који су мислили да ће Србе Запад другачије да третира су се преварили. Чак је пропаганда појачана. Тих година исконструисан је и уобличен цео наратив. Већ 2005. године су се на Западу организовали неки интелектуалци, који су били у мањини и избачени из мејнстрима, а који су сами почели да трагају шта се заиста десило у Сребреници, јер је било јасно да се она користи и за друге циљеве – средство за оправдавање такозваних хуманитарних интервенција широм света, а не само низа разлога против Срба. Користила се крилатица – морамо да спречимо још једну Сребреницу, у Сирији, Либији, Ираку, Македонији. Сребреница је постала маљ империје и новог светског поретка. То је био још један разлог да се тај наратив раскринка. Јер ако могу да се поткопају темељи велике лажи помоћу којих се изазивају ратови широм света, постоји подлога за супротстављање злу које нас је довело на ивицу трећег светског рата. Све то има исходиште у ратовима на територији бивше СФРЈ и од `91. до `95. и `99. године са злочиначким бомбардовањем СРЈ. Дакле, све је засновано на лажима и заменама теза“– изнео је савршену анализу догађаја Павић.

У књизи ћете видети, додао је Павић, чланке из западних медија, попут Лондон тајмса, Вашингтон поста, интервју са Насером Орићем унутар такозване демилитаризоване зоне у којем новинару показује видео снимке муслиманских упада у српска села, убијања цивила. „Да ли је то икада коришћено у хашком процесу? Колико знам није. Рецимо, судија Антоанети, 2015. године је морао јавно да каже да после 19 година суђења нико не може да именује особу која је издала наређење за стрељање људи у Сребреници. Па како онда ако не знамо ко је издао наређење, могу икога да отпуже за геноцид“, запитао је Павић и додао да је главни сведок Трибуналу Хрват Дражен Ердемовић кога је Трибунал прогласио психички неспособним за оптуженичку клупу, али је њихов кључни сведок. Павић је подсетио да је Ердемовић као кључни сведок наводно учествовао у стрељању људи, док су на месту за које је тврдио да има 1.200 убијених нађено нешто више од 100 људских остатака. „Лаж над лажима“, рекао је Павић и истакао да му је било важно што се 2006., док је у Србији био врхунац хистерије да се десио геноцид уз одобравање прозападних политичара и из ДОС, почео активно да бори против тог наратива. „Јер ако то прихватимо, направиће од нас нове Немце и убиће нас у појам. Е то нећемо да дамо. Ми смо их победили на тој тачки и победићемо их на свим, ако останемо истрајни, јер ми Срби знамо како да се боримо против окупације“, закључио је Павић.

Видео снимак целе трибине можете погледати на следећем линку https://www.youtube.com/watch?v=9ajygcaV9wE&t=2s