САОПШТЕЊЕ

ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СПАС СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Стање српске пољопривреде и прехрамбене индустрије захтева хитну акцију. Наставак дугогодишњег негативног тренда довео је до пада конкурентности домаћих произвођача, што угрожава не само опстанак пољопривредника, већ и националну економску стабилност. Како би се овај процес зауставио, неопходно је да се кључни проблеми решавају приоритетно и системски, уз снажну подршку државе. Очекују се нове блокаде пољопривредника због нових проблема који свакодневно искрсавају.
Кључни изазови и неопходне мере за решавање проблема у пољопривреди:

1. Успостављање свих активности и послова који су Законом о безбедности хране додељене Дирекцији за националне референтне лабораторије Републике Србије (нарочито одредбе које су наведене у чл. 18, чл.19, чл.19а, чл.20 и чл.22) као највишег централног арбитражног контролног тела Републике Србије у пословима контроле квалитета хране, а како би се почео рад на успостављању система контроле хране на тржишту и у складу са свим препорукама из извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Безбедност хране у Републици Србији“ од стране Државне ревизорске институције од 27.12.2023.;
2. ХИТНО формирање Националне референтне лабораторије за детекцију економских превара у храни и пићима (Food fraud) или избор за националну референтну лабораторију путем конкурса (према члану 19а Закона о безбедности хране) као и доношење одлуке о годишњем буџету за активности рада те лабораторије;
3. Интензиван рад на подизању капацитета и повећавању броја инспектора у надлежним инспекцијама, реформа инспекција, њихова додатна обука, као и формирање одељења унутрашње контроле у спрези са Управом криминалистичке полиције ради сузбијања коруптивних радњи у надлежним органима Министарства пољопривреде;
4. Ревизија листе овлашћених лабораторија и отварање новог конкурса за овлашћивање лабораторија за сарадњу са Министарством пољопривреде Републике Србије, а на основу стручних комисија које морају да укључе и представнике и стручњаке из ДНРЛ – Дирекције за националне референтне лабораторије, као и на основу претходно донетих и прописаних техничких предуслова које лабораторије морају да испуне да би биле овлашћене (такође у сагласности са препорукама из извештаја ДРИ);
5. ХИТНО формирање националног тела за борбу против сиве економије и нелојалне конкуренције које ће безусловно укључити и представнике пољопривредних удружења, асоцијација, кластере и др.;
6. Формирање националне стратегије и буџета за борбу против економских превара у прехрамбеним производима и пићима – практична примена Закона о инспекцијском надзору у његовом пуном капацитету, као и сарадња са надлежним тужилаштвима у Републици Србији;
7. Формирање буџета и спровођење континуиране и непрекидне контроле тржишта и граница Републике Србије у борби против дампинг ефекта робе са скривеним манама (Food Fraud у свим облицима), а која умањује конкурентност лојалним и регистрованим домаћим произвођачима (на пример реконституисано млеко које се декларише и прометује као свеже млеко, шећерни сируп који се декларише и прометује као мед, обојена алкохолна водица која се декларише и прометује као вино, рафинисани индустријски етаноли који се декларишу и прометују као воћне ракије, производи који садрже биљне масти, а декларишу се и прометују као млечни производи, воћни нектари који се декларишу и прометују као воћни сокови , и др.), као и пуштање на тржиште неконторолисаних производа од стране физичких лица која нису регистрована за производњу и пуштање у промет хране (домаћа ракија и вино и др.),
8. Контрола и сузбијање црне производње и сивог промета акцизних производа (алкохолних пића, кафе, пива и сл.), али и вина и меда,
9. Сарадња са Еурополом и Интерполом и прикључивање континуираној операцији OPSON кроз прекограничну сарадњу у борби против нелојалне конкуренције и криминалних структура које оперишу у сектору хране на националном и међународном нивоу, као и пресецање веза оваквих структура са доносиоцима одлука (Decission makers) и нивоима одлучивања на националном нивоу по свим наведеним ставкама.

Последице неодлучности

Годишњи губици од преко милијарду евра услед економских превара у храни озбиљно угрожавају буџет Републике Србије. Без радикалних резова и успостављања ефикасног система контроле, сви подстицаји из аграрног буџета показују се узалудним. Наставак тренда довешће до даљег пада конкурентности домаћих произвођача, одумирања села и погоршања животног стандарда, као и нових бојкота и блокада од стране пољопривредника у Србији.
Министарство пољопривреде већ неко време обећава пољопривредницима исплате по разним основама, а реализације тих обећања нема.
Премије за млеко су својевремено издејствоване како би се уствари заштитио картел прерађивача млека, а највећи терет финансирања пољопривредника пребацио на државу и буџет. Премије за млеко су изнуђена мера како би се спасао социјални мир и надоместили трошкови производње сировог млека, дела цена које млекаре не желе да плате, јер им је омогућен слободан увоз јефтинијег млека у праху од којег производе инстант млеко, а кооперанте држе само као покриће да би правдали улаз сировине у производњу. Регулисањем тржишта млека и млечних производа и детекцијом економских превара у овим производима, прерађивачи би морали да ускладе декларације својих производа са оним што стварно пласирају на тржиште, а самим тим били би приморани да се окрену пољопривредницима и откупљују сирово млеко од пољопривредника по реалним ценама и на тај начин би се држава ослободила обавезе плаћања изнуђених премија за млеко.
Покретањем контрола детекције додате воде и присуства реконституисаног млека у производима који су на српским рафовима преко ноћи би се решио проблем највећег дела финансирања пољопривреде, а тржиште увело у стабилне токове.
Али нису само сточари у проблему, тај проблем је присутан и код пчелара, виноградара, воћара. Прекомерни промет фалсификованих производа убија конкурентност домаћих произвођача. Прошле године је утврђено да је чак 88 % меда на рафовима у Србији фалш мед, односно јефтин шећерни сируп који се продаје као мед и на тај начин убија се конкурентност правих пчелара који остају без посла и одустају од пчеларства у све већем броју!
Алкохолни сектор се бори деценијама са сивом зоном промета, нелојалном конкуренцијом, дампинг ефектима, утајама пореза на додату вредност, преварама са акцизама и слично. Чак преко 80 % промета алкохола је ван легалних токова, а тим је погођен сам буџет Републике Србије, јер се средства од наплате пореза и доприноса, пореза на додату вредност, пореза на добит не сливају у државну касу из разлога што се не отварају нове фирме и нема нових запошљавања! Србија губи стотине милиона евра због несређеног стања у алкохолној индустрији.
Слична прича је и са винарском индустријом. Прекомерни увоз јефтиног бофл вина (фалш вино), које се до јуче увозило из Северне Македоније, а данас примат има Молдавија, одакле се преплављује српско тржиште и ствара дампинг ефекат српској виноградарској и воћарској производњи. Нека адекватних контрола граница и заштите од економских превара кроз прекомеран увоз јефтиније робе са којом наши произвођачи не могу да буду конкурентни. Прошлогодишња акција је показала да је чак 89 % вина из увоза из јефтиније ценовне категорије (до 500 динара паковања од 2 до 5 литара) била фалш, односно обојена водица са индустријским етанолима.
Све ово утиче на затварање домаћих фирми и производно оријентисаних компанија у прехрамбеној индустрији, али са њима и смањивања активности услужних делатности.
Потребно је брзо решавати ове проблеме и покренути озбиљне контроле како би се такви производи скидали са тржишта, а ослобађало место за праве домаће производе да пуне буџет и утичу на повећање БДП-а.
Позивамо Владу Републике Србије да ове мере узме под хитно у разматрање и тиме омогући опоравак српске пољопривреде и прехрамбене индустрије.

10.12.2024.
Иван Смајловић
МИ – Снага пољопривреде – Одбор за пољопривреду МИ – СНАГА НАРОДА