С А О П Ш Т Е Њ Е

ОДГОВОР РАТКА РИСТИЋА НА ДЕМАНТИ КОМПАНИЈЕ „РИО ТИНТО“ ОБЈАВЉЕН НА ПОРТАЛУ Nedeljnik.rs, 7. ЈУНА 2025. ГОДИНЕ

У тексту компаније „Рио Тинто“ који је потписао директор пројекта „Јадар“, Чед Блуит наводи се да је компанија „принуђена да реагује ради истинитог и тачног информисања јавности поводом нетачних, тенденциозних, селективних и научно неутемљених изјава професора доктора Ратка Ристића“. Уместо уопштених фраза било би делотворније да је компанија понудила чињенице и резултате који негирају ставове Ратка Ристића. На пример, да коначно прикажу где би сместили 553 хектара под депонијама, како је наведено у „Студији изводљивости подземне експлоатације лежишта литијума и бора-Јадар“ (страна 356, Рударско-геолошки факултет, Београд, 2020). Према истом документу, предвиђена је употреба великих количина експлозива (3,5-4,0 тоне дневно), што би изазвало слегање терена (до 1,5 метара дубине) на површини већој од 850 хектара. Уколико Блуиту није јасно колико би земљишта било уништено у почетној фази реализације пројекта, довољно је да окрене страну 15, „Извештаја о стратешкој процени утицаја просторног плана на животну средину“ (ИАУС, 2020), и прочита тачан податак: 2.030,64 хектара.

Уместо што слуша немуште тираде машинских и рударских инжењера о „ефикасној“ заштити риба, птица, сисара, биљака и гмизаваца, јавност Србије усхићено би слушала биолога, који би, коначно, побио тврдње колега са Биолошког факултета и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, да је „оптимална мера заштите биодиверзитета, одустајање од пројекта“. Такође, поставља се питање ко је дозволио, и зашто нико није одговарао, због израде више од 500 истражних бушотина на обрадивом земљишту I-V категорије, што је, према „Закону о пољопривредном земљишту“, члан 22, строго забрањено. Можда господин Блуит зна ко је то овластио „Рио Тинто“, и под којим условима, да лобира у вези приступања Србије Европској Унији (Transparency Register EU, са идентификационим бројем: 991744840418-06)?

Упитно је позивање на „Стратегију управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године“, као и на „Водопривредну основу Републике Србије“, јер је игнорисана чињеница да је Србија најсиромашнија земља региона по питању водног потенцијала сопствених површинских вода, од свега 5,7 литара у секунди по квадратном километру. Поред тога, формирање депонија, пуних токсичног и канцерогеног отпада, би угрозило низводне деонице приобаља Дрине, у близини Богатића, са процењеним резервама подземних вода од чак 19.500 литара у секунди, што је последње велико извориште у Западној Србији. Који је смисао било ког рударског пројекта ако долази до угрожавања површинских и подземних вода, у земљи која већ сада има значајне дефиците у водоснабдевању становништва?

И да не заборавим, опростиће ми господин Блуит, какав је став компаније „Рио Тинто“ у вези пројекта Пангуна-Бугенвил (Папуа Нова Гвинеја, 1972-1989), где су током експлоатације бакра и злата уништени извори хране и воде домаћег становништва, и притом покренут грађански рат, са 16.000 жртава? Узгред, да ли је директор пројекта „Јадар“, Чед Блуит, у некој пословној или рођачкој вези са извесним Чед Блуитом који се прославио у Африци (Гвинеја), у вези коруптивних активности око рудника „Синдао“, у износу од 10 милиона долара? Према наводима Америчке комисије за вредносне папире и берзу, а због кршења закона о корупцији у иностранству, „Рио Тинто“ је морао да плати казну од 15 милиона долара. Искрено се надам да афрички Чед Блуит, иначе преговарач са владом Гвинеје, одговоран за интеграцију и пресељење заједница, није иста особа као и „наш“, српски Чед Блуит. Користим прилику да питам господина Блуита, да ли је тачно да је један од спонзора овогодишње рођенданске прославе краља Чарлса, у амбасади Велике Британије, на коју сваке године хрле „важне“ личности српског политичког живота, и компанија „Рио Тинто“?

„Најсвеобухватнија научна истраживања која су икада спроведена у Србији за неки рударски, односно, индустријски пројекат“, према наводима „Рио Тинта“, нису спроведена ради заштите јавног здравља и животне средине Републике Србије, већ искључиво у функцији реализације профитног интереса стране, приватне рударске компаније, и убеђивања јавности да прихвати штетан и неприхватљив пројекат.

Ратко Ристић, професор Универзитета у Београду

9. 6. 2025.