Програм

ОСМИШЉЕНО И ЕФИКАСНО АНТИКОРУПЦИЈСКО ДЕЛОВАЊЕ – БРАНА УРУШАВАЊУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА

• Раширена коруптивна активност захтева хитно, али систематско и осмишљено деловање у правцу повећавања капацитета за превенцију, откривање, испитивање и санкционисање корупције, превара и других злоупотреба јавног интереса.
  
  
• Општа интерна регулатива којом се уређује систем управљања Градом Београдом није довољно делотворна, недвосмислена и нема одвраћајући ефекат који би дао резултате у спречавању корупције.
  
  
• У Србији и у Београду, корумпиране градске структуре бирају инвестиционе пројекте и склапају послове са приватним сектором не на основу њихове суштинске „вредности за новац“, већ на основу могућности за мито које ти пројекти и пословне трансакције омогућавају.
  
  
• Високи званичници могу имати висок ниво дискреције у погледу одлука које доносе, а које имају коруптивне елементе, посебно када контролне или ревизорске институције у земљи не раде свој посао, а институционалне контроле су слабе и „пасивизиране“ принудним утицајем политике и приватних интереса.
  
  
• Корупција искривљује одлуке о инвестиционом буџету. Када корупција игра велику улогу у избору пројеката и извођача, неки пројекти се заврше, али се никада не користе. Други су тако лоше изграђени да ће им требати стална поправка, и њихов излазни капацитет ће разочарати. У овим околностима, није изненађујуће да капитална потрошња често не успе да генерише раст који политичари обећавају, а економисти очекују.
  
  
• Потребно је разбити блиско испреплетене мреже између политике и тајкуна са вишеструким везама и заједничким интересима на сваком нивоу и у сваком делу градских институција. Често укључују породичне везе, унакрсно држање пословних интереса и често кретање појединаца између јавне и приватне сфере, што се назива „окретајућа врата“.
  
  
• Променом Статута Београда, градоначелник ће бити обавезан и одговоран да успостави систем одвраћања од потенцијалних превара и злоупотреба свих врста јавног интереса и да надзире његово спровођење како би активно одвраћао потенцијалне преваранте од извршења или покушаја извршења лажних или коруптивних радњи.
  
  
• Статутом ћемо дефинисати успостављање „Одбора за ревизију, контролу трошења ресурса и управљање ризицима“, који ће бити надлежан за доношење и спровођење Стратегије за борбу против превара и корупције, као и за разматрање појединачних извештаја Службе за интерну ревизију и Буџетске инспекције, које ће у свом опису посла имати обавезно откривање превара и корупције.
  
  
• Главни службеници и менаџери широм система градских органа, установа и предузећа биће лично одговорни за процену ризика од преваре и корупције у својој области деловања и, као такви, одговорни су за спровођење одговарајућих стратегија и контролних механизама како би управљали овим ризиком.
  
  
• Интерна ревизија и Буџетска инспекција имаће обавезу да посвете потпуну пажњу ризику од преваре као део прегледа интерне ревизије и буџетске инспекције, што сада није случај.
  
  
• Сумња на финансијску неприкладност од стране било које треће стране која је у пословним односима са ентитетима из система града биће предмет истраге. Ако се докаже, ово може резултирати раскидом појединачних уговора и кривичним гоњењем или грађанском тужбом ради повраћаја губитка економске супстанце града.
  
  
• У доказаним случајевима финансијског губитка, град ће тражити да се надокнаде сви ти губици на било који начин који сматра одговарајућим. Ако је превару починио запослени, губитак се може надокнадити од било којих новчаних средстава која припадају лицу по престанку радног односа.
  
  
• Прописима о финансијама града и унутрашњим систематизацијама послова и радних места биће прописана одговорност запослених да пријаве све случајеве сумње на превару или корупцију свом линијском руководиоцу или директно шефу ревизије и управљања ризицима.
  
  
• Градоначелник, чланови градског већа и руководиоци свих органа и организација града ће бити кроз акте о систематизацији послова директно одговорни за осигурање одговарајућег нивоа интерне контроле и за евентуалну појаву превара, неправилности и корупције у делокругу свог рада.
  
  
• Донећемо Стратегију за борбу против корупције за Град Београд и развити дугорочни стратешки програм за сузбијање корупције, сумњивих послова, сукоба интереса итд., која ће се примењивати не само на органе градске и општинске власти и управе него и на установе и комунална предузећа у надлежности града Београда. Области које су кључне су: политика јавног информисања о одлучивању градске управе и општинских управа; транспарентно буџетирање и јавно информисање о буџету; политика набавки и обелодањивање уговора и друге документације; политика управљања градском имовином; одлуке о субвенцијама и донацијама; кадровска политика и етика; политика просторног планирања и изградње.
  
  
• Извештај о поштовању антикорупцијских стандарда Београда градоначелник подноси Градском већу, а оно Градској скупштини на годишњем нивоу.
  
  
• Ригорозне санкције за највише руководиоце и службенике након откривања недозвољеног понашања кроз надзор и контролне активности делују као делотворно средство одвраћања од упуштања у коруптивно понашање.
  
  
• Имплементираћемо систем управљања антикорупцијом у градској власти Београда према међународном стандарду ИСО 37001 који даје смернице за креирање, примену и контролу система управљања антикорупцијом (АБМС) у организацијама. Овај систем фокусиран је на питање подмићивања на све могуће начине, односно мита у приватном, јавном и непрофитном сектору. Систем за борбу против корупције такође помаже организацији да избегне или ублажи трошкове, ризике и штете повезане са подмићивањем, унапреди кредибилитет и ојача добру репутацију и поверење у пословним односима.
  
  
• Имплементираћемо комуникациони алат „Не дај да буде“ преко кога се могу анонимно и поверљиво, преко екстерне веб странице, пријавити све сумњиве коруптивне радње. 

БЕОГРАД ПРИЈАТЕЉ ДЕЦЕ

Београд је град са више од 335.000 становника старости до 18 година. Са растом популације, ова бројка ће даље расти. Брзи раст Београда и повећање густине насељености представљају изазов за град у целини, а посебно за младе. Београд који добро функционише за децу и младе биће Београд који добро функционише за све нас. Било да се ради о улицама, месној заједници или кварту, морамо се одмакнути од приступа који се односи само на „омогућавање игре“ и прихватити потенцијал урбаног окружења да планирамо и дизајнирамо просторе који стављају децу и младе на прво место.

Мере за побољшање услова за децу и младе:

• Осигураћемо сваке године по 300.000 евра у динарској противвредности кроз партиципативни буџет за пројекте за децу и младе, како би млади и деца могли да доживе практичну демократску партиципацију у конкретним околностима и у пракси.

• Док се граде нови стамбени комплекси и зграде широм Београда, морамо осигурати да се потребе младих људи узму у обзир, те да имају приступ друштвеној и физичкој инфраструктури града. То подразумева изградњу паркова и отворених простора у оквиру насеља, чиме ће се повећавати могућности за игру, као и могућност да деца самостално и безбедно најкраћом рутом стигну до паркова, фискултурних сала и радионица.

• Све више младих Београђана припада категорији хронично запуштених и уморних особа, што никако не приличи њиховим годинама. Запуштена деца се формирају у фрустриране људе. Ми не претпостављамо резултат; ми га планирамо по технологијама и препорукама светских и компетентних институција – НАУКА У СТРУЦИ СА ПРИМЕНЉИВОМ ПРАКСОМ (НСП). Ово укључује компетентан развој менталног, физичког и духовног здравља кроз ауторизоване програме и садржаје.

• Градоначелник ће формирати Радну групу/Савет за спречавање гојазности и физичке неактивности деце у Београду, са циљем да Београд постане град у коме свако дете може бити активно, а дизајнирањем окружења (доступни јавни простори) смањиће се гојазност деце.

• Градоначелник Београда ће формирати јединицу за превенцију и смањење вршњачког насиља, састављену од интердисциплинарних стручњака (психолога, педагога, дефектолога, стручњака за безбедност, представника полиције, просвете и родитеља).

• Градоначелник би требало да објави стратегију за борбу против сиромаштва деце у Београду, јер бројке показују да много деце у Београду расте у сиромаштву, што има негативан утицај на физички и психички развој младих Београђана. Многе породице се због раста трошкова живота боре да саставе крај с крајем сваког месеца.

• Испитаћемо могућност дугорочног решења за обезбеђивање универзалног бесплатног школског оброка за основце у београдским школама.

• Повећаћемо средства из градског и општинских буџета посвећена стварању квалитетнијих и доступнијих услова за дечју игру на отвореним школским и ваншколским игралиштима, као и на другим отвореним просторима у парковима. Унапређиваћемо мобилност инфраструктуре (безбедне пешачке и бициклистичке стазе) у оквиру и између насеља.

• Успоставићемо фонд за младе Београђане у износу од 5 милиона евра у динарској противвредности, са циљем да помогнемо младима да остваре свој креативни потенцијал.

УЛОГА И ОДГОВОРНОСТ ГРАДОНАЧЕЛНИКА/ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНА У ПОГЛЕДУ УПРАВЉАЊА ГРАДОМ И ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА

Градоначелник и друга именована и постављена лица на општинским и градским функцијама треба да виде и да се залажу за град као одрживу заједницу грађана, који желе приступачност становања и посла, и који виде и граде будућност у Београду. Град у којем млади могу остварити своје потенцијале, у којем су грађанима доступни приступачно становање, квалитетна културна понуда, квалитетни и доступни вртићи и школе, развијена саобраћајна инфраструктура, квалитетан јавни превоз, повољне, доступне и квалитетне комуналне услуге, и сви други услови за достојанствен живот.

Проблеми и ризици:

• Статутом града Београда нису свеобухватно и експлицитно дефинисане обавезе и одговорности градоначелника и његове већине у Градској скупштини за очување јавног добра, за развој града, за квалитет живота свих становника Београда, за јачање капацитета градских и општинских власти, за транспарентност и одговорност према грађанима, као и за сузбијање незаконитости и корупције у раду градских структура, за смањење сиромаштва, и за доступност основних услуга попут воде, становања, канализације, вртића и школа.

• Супротно устаљеној деценијској пракси да градоначелник и чланови Градског већа одговарају партијским шефовима, потребно је променити смер и културу тако да они одговарају за свој рад одборницима и грађанима (независно од партијске припадности) редовним подношењем извештаја и јавним објављивањем података о резултатима свог рада и рада градске администрације.

• Надзорни механизми над радом градоначелника и Градског већа у виду Градске скупштине, грађана и независних стручњака или не постоје или формално постоје, али се суштински заобилазе и симулирају, што повећава шансе за раст корупције и неделотворног и неефикасног развоја града и трошења буџетског новца.

• Капацитет градоначелника да делује аутономно у развоју града је озбиљно ограничен акцијама виших нивоа републичких власти над којима градоначелник нема потпуну контролу, посебно у области градског земљишта, великих инфраструктурних пројеката, као и дуго успостављеном традицијом клијентелизма и корумпираним праксама унутар локалне самоуправе.

• Градоначелник нема јасно дефинисану одговорност за избалансираност између убрзаног раста и ширења града, с једне стране, и социјалних, саобраћајних и еколошких политика и акција, које треба да позитивно утичу на квалитет живота свих становника Београда, а посебно становника приградских општина и становника са ниским приходима, а не само богатог и повлашћеног слоја из елитних делова града.

• Актима којима се уређују обавезе и одговорности градоначелника нису јасно дефинисане одговорности за политику и стратешке циљеве везане за коришћење и развој градског земљишта, где су коруптивне праксе најразвијеније и наносе највеће штете грађанима Београда.

• Не постоји обавеза градоначелника да на својој званичној интернет страници објављује податке не само о томе колико је буџетског новца потрошено, него и какви су ефекти тог утрошка, и у којој мери су годишњи циљеви и приоритетне планиране потребе испуњене.

Мере које је потребно предузети за отклањање проблема и ризика у раду градоначелника:

• Потребно је Пословником о раду градоначелника и Статутом града Београда дефинисати обавезу градоначелника и Градског већа да дневни ред и документа са сваког састанка, као и донета акта и документа, буду доступни јавности на званичном сајту градоначелника, односно Градског већа.

• Статутом града Београда треба дефинисати обавезу градоначелника да присуствује најмање шест састанака Скупштине града годишње, који ће се називати „Време питања за градоначелника“, на којима ће он и чланови администрације бити у обавези да буду испитивани о свом раду од стране одборника Скупштине.

• Градоначелник је дужан да стоички подноси критичка мишљења која се односе на резултате и начин његовог рада, у вези са обављањем његове функције, без обзира на то да ли се осећа лично погођеним тим мишљењима.

• Увећемо стриктну примену принципа „ефикасности и ефективности“ у раду градских структура власти, предузећа и установа у власништву града, што подразумева да се у складу са законским обавезама градоначелник и Градско веће извештавају о резултатима њиховог рада и оствареним учинцима у односу на годишње планове рада. Грађани морају да знају шта је од инвестиционих пројеката и капиталних улагања урађено, а не само шта је планирано.

• Потребно је да грађани и порески обвезници буду упознати са тим колико је буџетског новца потрошено и какви су ефекти тог утрошка, објављивањем тих информација на званичном сајту градоначелника, односно Градског већа, уз објашњење у којој мери су испуњени годишњи циљеви и приоритетне потребе.

• Градоначелник ће након завршетка сваке финансијске године припремити годишњи извештај о обављању статутарних функција током године, који ће садржати процену напретка у спровођењу стратегија, изјаву о свим циљевима који су на снази у вези са спровођењем тих стратегија, и процену напретка органа укључених у имплементацију тих стратегија ка постизању тих циљева, као и сажетак информација које се односе на обављање статутарних функција органа.

• Градоначелник ће бити у обавези да у складу са промењеним Статутом града Београда донесе политике и стратегије везане за развој и коришћење земљишта у Београду, као и да потпише изјаве које се односе на опште аспекте просторног развоја и других стратегија.

• Градоначелник ће бити у обавези да припреми и објави документ под називом „Стратегија економског развоја Београда“, који ће садржати процену економских услова у Београду и политике и предлоге за економски развој и регенерацију града. Овај документ треба да укључи стратегију за промовисање пословне ефикасности, инвестиција, и конкурентности у Београду.

УПРАВЉАЊЕ ОПШТИНСКОМ И ГРАДСКОМ ИМОВИНОМ – ЗАКОНИТО, ДОМАЋИНСКИ И ТРАНСПАРЕНТНО

Општинска и градска имовина је огроман ресурс Београда и Београђана који представља основу за велике инфраструктурне пројекте и извор је економског раста и запослености. Међутим, њоме се не управља ефикасно, делотворно и са пажњом доброг домаћина због неефикасне организације, техничке некомпетенције и других проблема изазваних корупцијом, неадекватним стратегијама и програмима. Продаја „Београђанке“ за 16,5 милиона евра, симбола српске престонице и некада највише зграде у граду, показује како градска власт недомаћински поступа са јавном имовином, распродајући је по багателним ценама.

• Државни ревизор је званично потврдио закључком да градови као што су Београд и Ниш нити знају чиме управљају од имовине, нити наплаћују рентање простора у складу са законом.
  
  

Проблеми и ризици:

• Општинском и градском имовином Београда се не управља и не располаже технички и финансијски компетентно, транспарентно и стратешки, што доводи до недовољне искоришћености ових ресурса на штету економског раста и заштите јавног интереса, што је потврдио и Државни ревизор.

• Одлуке о располагању имовином се доносе реактивно, без нормативно регулисаног планског и извештајног аналитичког оквира и без ефикасног система унутрашњих контрола за праћење управљања и располагања непокретностима (грађевинско и друго земљиште, објекти, комунална инфраструктура и сл).

• Нису успостављени свеобухватни, ажурни и тачни регистри и базе података о општинској и градској имовини, корисницима земљишта и објеката у власништву града, као и информације о закупцима и условима под којима је имовина дата у закуп.

• Код располагања и управљања имовином у јавној својини није установљена јасна одговорност надлежних органа и појединаца за економски сврсисходно, делотворно, ефикасно и транспарентно управљање градском имовином, и није осигурано да та имовина буде у служби грађана, економског раста и заштите јавног интереса града Београда.

Мере за отклањање проблема и смањење ризика

• Израдићемо анализу и ревизију стварног стања, управљања и коришћења свих типова општинске и градске имовине (земљиште, техничка инфраструктура, пословни простор, станови, просторије месне самоуправе, службена возила и друга имовина) и утврдити да ли се иста користи на предвиђен начин, делотворно и ефикасно.
  
  
• Донећемо стратегију инвестирања у велика градска подручја у јавном власништву која ће садржати процену потреба и размере јавних и приватних интереса.
  
  
• Донећемо Стратегију управљања имовином града Београда за период 2025–2030 као обавезујући документ и инструмент за успешније управљање имовином у власништву или на располагању града Београда, којом ће се одредити средњорочни циљеви и смернице управљања и располагања, уз уважавање економских и развојних интереса града, као и годишњи план.
  
  
• Донећемо обавезујућа правила за управљање општинском и градском имовином, као и имовином комуналних предузећа и установа, уз механизме надзора и контроле над управљањем имовином, извештавањем о постигнутим циљевима и учинцима управљања имовином и предузимањем мера против оних који не поступају у складу са регулативом.
  
  
• Успоставићемо софтвер „Регистар јединствене евиденције непокретности у својини града Београда“ као јединствено место за регистрацију имовине, објављен на интернет страници, који ће садржати и информације о непокретностима датим на располагање другим лицима, регистар корисника имовине дате у закуп или на коришћење, податке о вредности и структури нефинансијске имовине.
  
  
• Донећемо годишњи план за располагање и управљање имовином града Београда који ће бити јавно доступан.
  
  
• Прописаћемо начин извештавања о управљању и располагању општинском и градском имовином, односно о остварењу стратегије и плана управљања и располагања имовином у јавној својини.
  
  
• Градоначелник ће подносити Градској скупштини годишњи извештај о спровођењу годишњег плана за располагање и управљање градском имовином.
  
  
• Обезбедићемо техничко-финансијске компетенције и капацитете, као и методологију за процену инвестиционог потенцијала, вредновање, трошкове одржавања, оперативне трошкове и друге финансијске чиниоце од значаја за управљање портфељом земљишта и објеката у јавној својини.

ЈАВНА И ЈАВНО-КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА: СИНОНИМ ЗА РАСИПАЊЕ СРЕДСТАВА И ПРЕКОМЕРНО ЗАПОШЉАВАЊЕ НЕСТРУЧНИХ СТРАНАЧКИХ КАДРОВА

У чему су проблеми?

• Јавна комунална и друга предузећа чији је оснивач Град (22 предузећа), установе културе, дечје и социјалне заштите (50 установа), и 23 здравствене установе су дуго времена постала синоним за расипање јавних средстава, промашене пројекте ради промоције градоначелника и странке на власти, високу задуженост, страначко запошљавање и „мутне послове“. У општинама Гроцка, Младеновац, Обреновац, Сопот и Барајево делују самостална јавна комунална предузећа.
  
  
• На позицијама директора градских предузећа и чланова надзорних и управних одбора тих предузећа у већини случајева су постављени послушни страначки кадрови, често са „сумњивим биографијама“ и без потребних професионалних компетенција и одговарајућег радног искуства. Они се на Скупштини Града бирају по правилу без расправе и по хитном поступку. Такви кадрови су подложни политичком утицају, који се манифестује, између осталог, у домену страначког ангажовања за прикупљање гласова и за приморавање запослених да гласају за странку на власти.
  
  
• Градска јавна и комунална предузећа представљају један од најпроблематичнијих делова градског система у борби против корупције, са потпуним системом „партијске контроле“ и поделе управљања између партијских структура и других центара неформалне моћи (приватни интереси). Закон о јавним предузећима се практично не примењује.
  
  
• Грађани Београда плаћају цену неефикасности, лоших пројеката и недомаћинског управљања финансијама и имовином ових предузећа од стране неспособних и корумпираних кадрова кроз лошији квалитет, веће цене и недовољну доступност услуга, као и кроз неадекватно одржавање и занављање техничке инфраструктуре (водовод, канализација, грејање, одлагање смећа и др.).
  
  
• Многа градска предузећа, као што је на пример ГСП, су у финансијским дубиозама са минусом од преко 20 милиона евра. Упркос томе, в.д. директори се не смењују, а све мере пословне и организационе консолидације своде се на узимање нових кредита за набавку аутобуса и трамваја.
  
  

Мере за отклањање проблема и смањење ризика

• Спровешћемо финансијску консолидацију, рационализацију пословања и смањење непотребних трошкова (картице, репрезентација, закуп службених возила, трошкови службених путовања, бонуси, уговори о делу) и тиме зауставити погубну праксу расипања јавних средстава и „мутних послова“ страначки постављене управе и надзорних одбора градских предузећа.
• Реорганизоваћемо организационе и управљачке структуре са циљем поједностављења, убрзања и боље координације пословних процеса између управе и стручних служби, како би се успоставиле јасне хијерархије одговорности и обавеза и механизми интерне контроле.
  
  
• Увешћемо ефикасне пословне функције и механизме (интерне контроле, управљање ризицима, интерна ревизија и усклађеност пословања) помоћу којих ће запослени у јавним предузећима имати већу могућност контроле и саодлучивања приликом доношења стратешки важних одлука.
• Смањићемо задуженост градских предузећа и увести посебну регулативу којом се задуживање на финансијском тржишту наменски везује за конкретне пројекте који имају јасну функцију побољшања ефикасности, доступности и делотворности пружања јавних услуга ради побољшања квалитета живота у Београду.
  
  
• Директори градских предузећа и чланови надзорних и управних одбора биће бирани на јавном конкурсу у складу са законом и актима Града, кроз транспарентан и правичан јавни поступак који мора укључивати објаву програма кандидата за директора и јасно образложење критеријума и резултата везаних за одлуке о одабиру.
  
  
• Елиминисаћемо „в.д. стања“ директора у градским предузећима и установама, чиме ћемо смањити њихову подложност политичком утицају, а са друге стране јасно дефинисати и повећати њихову личну одговорност за законитост рада, резултате у пословању и квалитет пружања услуга тих предузећа.
  
  
• У надзорне одборе градских предузећа именоваћемо представнике Градске скупштине, независне стручњаке и представнике разних друштвених група, како би се ојачала одговорност за надзор рада предузећа и осигурао јавни интерес у управљању.
  
  
• Кроз консултације са струком и запосленима, дефинисаћемо јасне економско-техничке, социјалне и еколошке критеријуме према којима ће се оцењивати успешност управљања предузећима у власништву Града и поставити јасне годишње циљеве које би управа требала да оствари уз аутономно управљање без политичких притисака.
  
  
• Прекинућемо праксу да градска јавна предузећа функционишу као инструмент за страначко запошљавање и место за страначко ухлебљење руководилаца и запослених, као и прекомерно запошљавање на уговоре о привременим и повременим пословима и уговорима о делу, чиме се одржава послушност.
  
  
• Преиспитаћемо економски и организациони модел јавно-приватног партнерства градских предузећа и Града са приватним домаћим и иностраним субјектима, будући да ова врста уговорних односа представља средство за „прикривање“ корупције.
• Испитаћемо све „промашене пројекте“ јавних комуналних предузећа који су предузимани (а нису завршавани) или су се показали неуспешним и служили су превасходно за промоцију градоначелника и странке на власти, док грађани плаћају цену некомпетентности и злоупотреба.
  
  
• Увешћемо дигитални надзор над јавним набавкама комуналних предузећа, преко којег ће бити лако претраживати и видети све склопљене уговоре из домена набавки, услове под којима су склапани, уговорне перформансе и фирме са којима су ти уговори склапани.

УПРАВЉАЊЕ ГРАДСКИМ ЗЕМЉИШТЕМ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

Најбоље искористити земљиште: Промовисати ефикасно коришћење земљишта и задовољити потребе растуће популације унутар ограничених граница града.

Проблеми и ризици:

• Нажалост, успостављена је деценијски штетна по јавни интерес пракса да се градско земљиште као кључни вишегенерацијски ресурс становника Београда посматра као роба чијом продајом и прекомерном изградњом се на кратак рок увећавају приходи буџета и „пуне џепови приватних предузећа и партијских моћника“. Све то се дешава без могућности грађана да одлучују о томе да ли ће уместо парка, дома здравља, вртића нићи небодери.

• Гарнитуре на власти у Републици, Београду, Новом Саду и другим већим градовима своде укупну политику управљања градским грађевинским земљиштем у јавном власништву на отуђење тог највреднијег јавног ресурса „за ситне паре“ приватним инвеститорима. То резултира смањењем земљишног фонда, док средства добијена продајом нису довољна ни за програме уређења грађевинског земљишта у надлежности Републике и локалне самоуправе.

• Уместо да се усвоји политика управљања градским земљиштем која би као носећи инструмент имала закупну цену земљишта, чиме би се обезбедио континуирани, дугорочни прилив средстава за опремање новог грађевинског земљишта и очување земљишног фонда у јавној својини, власти грађевинско земљиште у јавном власништву продају „за ситне паре“ приватним предузећима блиским њима.

• Прошле године је измењен Закон о планирању и изградњи, чиме је укинута накнада за конверзију земљишта. Овим је омогућено поклањање стратешки важног ресурса Београда и других градова малом броју приватних инвеститора блиско повезаних са највишим партијским структурама на власти, на штету општег интереса и интереса грађана.

• У Београду је видљив тренд смањења укупног фонда пољопривредног земљишта у корист урбаних зона и грађевинског земљишта. Око 70% територије Града Београда је пољопривредно земљиште, које је један од најзначајнијих сектора за економски развој. Међутим, оно губи утакмицу под ударом прекомерне и неконтролисане урбанизације. На пример, за изградњу EXPO-а комплекса изузето је 117 хектара пољопривредног земљишта на Сурчинском пољу.

Примери штетних пракси:

• Поклањање најквалитетнијег градског грађевинског земљишта приватним предузећима: Продаја неколико хектара Марине Дорћол (у оквиру Луке Београд) за 32 милиона евра чешкој компанији „MD Investment“, иако је вредност овог грађевинског земљишта процењена на више од милијарду евра.
  
  
• Приватизација Луке Београд (200 хектара индустријског земљишта) продата је 2005. године под сумњивим околностима за 40 милиона евра. Након измена урбанистичких планова, оно је претворено у грађевинско земљиште, чиме је његова вредност порасла на више милијарди евра. А шта су од те приватизације добили грађани Београда?
  
  

Мере за отклањање проблема и смањење ризика:

• Променићемо политику Града у сектору грађевинског земљишта у јавној својини ради одрживости на дуги рок и очувања фонда јавног земљишта. Резервисати јавно земљиште за будуће потребе, као што су непрофитно становање и дистрибуција јавних објеката (школе, домови здравља, вртићи, објекти културе).

• Зауставићемо укорењену штетну коруптивну праксу у којој приватни инвеститори и партијски моћници, у спрези са неетичним институционалним архитектама и урбанистима, утичу на планирање и коришћење просторног развоја града. Ова пракса доводи до прекомерне изградње и отимања градског земљишта у приватно власништво, на штету јавног интереса.

• Установићемо регистар грађевинског земљишта и других непокретности у својини града Београда, којим ће се обезбедити поузданост и јавна доступност свим заинтересованима, уместо само корисницима јавне својине, што је сада случај.

• Прописаћемо на нивоу града детаљне критеријуме и смернице за отуђење градског земљишта. Уместо садашњег критеријума „повећање запослености“, нови критеријуми ће одражавати стратегију економског развоја градова и општина, као и друге политике и стратегије (привредни развој, саобраћај, заштита животне средине).

• Зауставићемо неконтролисано ширење градског грађевинског земљишта на рачун индустријског, пољопривредног, шумског и водног земљишта као ограничених и вредних ресурса. Ови ресурси треба да буду залог за будућност генерација које ће живети у Београду у наредним деценијама и вековима.

• Обезбедићемо да циљ буде трајни и одрживи развој Београда, а не хаотични нагли раст. Ово ћемо постићи просторним и развојним планирањем које контролише ширење приватног грађевинског земљишта и спречава девастацију грађевинског, индустријског и пољопривредног земљишта и објеката и инфраструктуре на том земљишту у јавној својини. Фокус ће бити на очувању и одрживом управљању земљишним фондом у јавном власништву, неопходним за задовољење потреба будућих генерација.

• Обавезаћемо урбанистичке планере доношењем јасних обавезујућих смерница да градско земљиште у јавној својини не буде предмет само тржишне логике и интереса приватних инвеститора (као што је сада случај). Уместо тога, доношењем градске регулативе одржаваће се равнотежа између тржишног и јавног интереса.

НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА БЕТОН ПРЕКРИЈЕ ЗЕЛЕНИЛО БЕОГРАДА

Проблеми и ризици:

• Према Плану генералне регулације (ПГР) система зелених површина Београда, укупно око 12% територије Београда је под зеленим површинама, што је мање од 10.000 хектара. Од тога, јавне зелене површине (без шума и влажних станишта) чине свега 2,9% површине града.
  
  
• Према подацима Европске агенције за животну средину (ЕЕА), Београд се налази на 28. месту од 37 анализираних градова у Европи по уделу зелених површина. Градови сличне величине, као што су Праг, Софија и Стокхолм, котирају се од 1. до 15. места.
  
  
• Од 2010. године, Београд је изгубио преко 20% својих зелених површина, тако да сада има само 20% зеленила у односу на укупну површину града, што је дупло мање од европског просека.
  
  
• У односу на 1990. годину, у 10 градских општина дошло је до смањења зелених урбаних површина и шума за око 13%, док су се насеља и инфраструктура проширили за преко 30%, односно на преко 5.000 хектара.
  
  
• Док се у скоро свим европским градовима озелењавање развија великом брзином, у Београду је убрзан тренд бетонирања слободних површина. Пример за то је Трг Републике, који је реновиран пре неколико година, када су уместо зеленила постављене гранитне плоче које су створиле велико острво топлоте и промениле микроклиму самог језгра центра.
  
  
• Приватни инвеститори сваки парк и зелену површину гледају као потенцијалне квадрате за профит, што највећим делом успевају јер им то допуштају градске структуре на власти.
  
  
• Уместо да буде приоритет градских власти, према зеленилу се односи неодговорно и штеточински, што ће имати дугорочне негативне последице по очување свежег и чистог ваздуха, хлађење простора и упијање падавина, чиме су директно погођени највећи број грађана.
  
  
• План генералне регулације система зелених површина Београда оставља могућност да се кроз његову разраду на захтев приватних предузећа спроводи пренамена зелених површина без учешћа јавности, уз погодовање интересима приватних инвеститора да на уштрб зелених површина „уграђују своје квадрате и профит“ на штету општег интереса и интереса грађана, који нису укључени у јавну расправу пре усвајања урбанистичких пројеката.
  
  
• Авала и Космај обухватају простор са изузетним карактеристикама и елементима културних и природних вредности, који је данас без дефинисаног идентитета и дугорочног развојног плана неуређен, са убрзаним девастирањем, на штету туризма, заштите животне средине и заштите културно-историјских и природних вредности.
  
  

Мере за отклањање проблема и смањивање ризика:

• Ако не предузмемо хитне мере за промену ГУП-а и Плана генералне регулације система зелених површина Београда, зеленило ће бити прекривено комерцијално-стамбеном изградњом која ће за само десет година довести до тога да ћемо уместо зеленилом бити окружени бетоном.
  
  
• Забранићемо да се кроз усвајање урбанистичких пројеката на захтев приватних предузећа мењају намене зелених површина утврђене Планом генералне регулације система зелених површина Београда.
  
  
• Продужићемо рок за презентацију урбанистичких пројеката на раном јавном увиду са 7 на 20 дана, како би се избегле ситуације да се мењају намене зелених површина у складу са парцијалним интересима приватних предузећа за изградњом комерцијалних простора и скупих стамбених квадрата, а на штету интереса грађана (случајеви у блоковима на НБГД, план уз Заплањску улицу и сл.) који сада нису укључени у процес доношења одлука.
  
  
• Планским документима града дефинисаћемо обавезујуће повећање удела јавних зелених површина са 2,83% на 10% у периоду до 2040. године.
  
  
• Променом правила за уређење и грађење за зелене површине које су у оквиру других површина јавне намене (школе, вртићи, болнице), нормативе за отворени простор по ученику повећаћемо за 50%, кроз већа дечја игралишта, дрвореде и сл. И код стамбене изградње ћемо повећати нормативе за зелену површину за 50% у односу на постојеће.
  
  
• Извршићемо ревизију Плана генералне регулације града Београда и забранићемо пренамену зелених површина у Београду у градско грађевинско земљиште.
  
  
• Повећаћемо зелене површине у Београду по становнику са 5 на 15 метара по глави становника до 2030. године, што је ближе европском стандарду.
  
  
• Започећемо процес формирања шумског појаса око града Београда, како бисмо ублажили последице климатских промена и учинили живот у граду здравијим и подношљивијим.
  
  
• Ревизијом урбанистичких развојних планова заштитићемо велике зелене површине (Калемегдан, Ташмајдански парк, Велико ратно острво, Парк пријатељства и Ташмајдански парк) и парк-шуме (Кошутњак, Звездарска шума, Бојчинска, Липовачка шума и др.), паркиће и дрвореде, као и зелене површине стамбених насеља.
  
  
• Дунав и Сава су једни од најважнијих елемената градског пејзажа који се уклапају у историјске вредности града и атрактиван су фактор који треба осмишљено и стратешки укључити у развојне потенцијале, кроз добијање већих пешачких површина и атрактивних садржаја у интересу грађана, а не само инвеститора и страначких моћника.
  
  
• Донећемо десетогодишњи план за стварање нових квалитетних простора (паркови, дрвореди, тргови) са идентитетом и садржајима, тако да ће то бити простори задржавања, окупљања и социјализације становника.
  
  
• Интензивираћемо пошумљавање, како би се број засађених стабала у Београду повећао за 20% у наредних 10 година.
  
  
• Поставићемо модерно обликоване јавне чесме тамо где недостају, како би питка вода била доступна грађанима у јавном простору.
  
  
• Увешћемо строжије критеријуме за паркирање на зеленим површинама, као и забрану крчења шума унутар паркова и комерцијализације њиховог коришћења. Рубне зоне паркова заштитићемо од даље урбанизације.
  
  
• Зеленило и шуме у периферним зонама градских општина Раковица, Обреновац, Звездара, Вождовац

ИСКОРЕНИЋЕМО ПРАКСУ „ЈАВНА НАБАВКА СЕ ПРВО НАМЕСТИ, А ОНДА РАСПИШЕ“ И ТАКО УШТЕДЕТИ ГРАЂАНИМА БЕОГРАДА ГОДИШЊЕ НАЈМАЊЕ 400 МИЛИОНА ЕВРА.

Проблеми и ризици:

• Правила јавних набавки нису једнака за све заинтересоване предузетнике, јер су деценијама успостављени незаконити облици фаворизовања и клијентелизма. Послове добијају понуђачи у спрези са корумпираним градским моћницима и појединцима из администрације.

• Према подацима OECD-SIGMA, најмање 25%-35% послова које склапа јавни сектор резултат је неконкурентних јавних набавки у којима у просеку учествује 1,4 понуђача. Послове готово увек добија фаворизован понуђач повезан са партијским и административним структурама у градској власти.

• Приватни сектор је изгубио поверење у институције и правну државу, па се уклапа у коруптивне шеме које заобилазе Закон о јавним набавкама. Понуђачима који не поднесу понуду или поднесу неуспешну понуду нуде се подуговори или уговори од изабраног понуђача, са циљем поделе добити од нелегално постигнуте више цене.

• Цене у коруптивним уговорима су између 25%-40% више него да је набавка спроведена без намештања. Овим се из градског и општинских буџета прелива у приватне џепове најмање 400 милиона евра.

• Корупција резултира губитком јавних ресурса кроз преувеличане трошкове, погрешну алокацију буџетских издатака или слабији квалитет робе, услуга и радова, као што су пројекти „Реконструкција Трга Републике“ и „Фонтана на Славији.“ Они који дају мито за јавне радове траже поврат новца кроз вештачко повећање цена, наплату за неизвршене радове и услуге или коришћење лошијих материјала.

• Иако је Кривичним закоником (члан 228) прописано кривично дело „злоупотреба у вези са јавном набавком,“ мали је број кривичних поступака против јавних функционера за намештање јавних набавки.
  
  

Да бисмо спречили да се најмање 400 милиона евра сваке године одлије у приватне џепове због коруптивних јавних набавки, предузећемо следеће мере:

• Раскрстићемо с праксом фаворизовања субјеката за које се унапред зна да ће добити послове финансиране из буџета. На тај начин ћемо створити уштеде и привући најквалитетнија предузећа која ће послове обављати квалитетно и у року.

• Формираћемо Градску канцеларију за праћење и контролу јавних набавки, која ће бити електронски повезана са свим органима управе и предузећима која спроводе набавке. Информације ће бити доступне у реалном времену, а у случају сумњивих активности обавештаваће се надлежни органи.

• Успоставићемо електронски „Регистар уговора и оквирних споразума о јавним набавкама“ како би се на једном месту пратили уговори склопљени од стране градских органа и предузећа, као и њихово извршење у реалном времену.

• Сваки уговор склопљен без најмање три понуде и уговори код којих се током реализације „пробијају рокови“ или „мењају цене и спецификације“ биће предмет испитивања Буџетске инспекције и Службе за интерну ревизију.

• За злоупотребе јавних набавки за које постоји сумња на кривично дело, без одлагања ће се обавештавати полиција и тужилаштво.

• Прецизираћемо одговорност за „дисциплински прекршај“ и за „кривично дело у вези са јавном набавком“ за све руководиоце и запослене одговорне за јавне набавке, кроз измену аката о унутрашњој организацији и систематизацији радних места.

• Повећаћемо конкурентност јавних набавки и унапредити квалитет добара, радова и услуга кроз поштовање принципа „вредност за новац.“

• Све неправилности у јавним набавкама, установљене од стране надлежних органа, биће јавно објављене у Годишњем извештају Градоначелника и предмет расправе у Скупштини града Београда.

Јавни тоалети су витални објекти како за Београђане, тако и за посетиоце града. Они су посебно важни за одређене групе, укључујући особе са инвалидитетом, старије људе, родитеље са малом децом, труднице, као и туристе који су мање упознати са својом околином.

Проблеми:

• Више од половине Београђана нема приступ јавним тоалетима на територији своје општине. Сви постојећи јавни тоалети (20) налазе се у само седам београдских општина, док у преосталих десет не постоје. Општина Нови Београд, са преко 200.000 становника, има само један јавни тоалет, док Палилула и Земун, са преко 180.000 становника, имају по два јавна тоалета.
  
  
• Поређења ради, Беч, са око 1,9 милиона становника, има више од 300 јавних тоалета.
  
  
• Постојећи јавни тоалети у Београду се не одржавају адекватно. Недостатак сапуна, оштећења санитарија, лоше чишћење и неисправна опрема (нпр. сушачи за руке) представљају озбиљан проблем.
  
  
• Средства која се издвајају за одржавање јавних тоалета нису довољна.

Мере за отклањање проблема:

• Удвостручићемо средства за санацију постојећих јавних тоалета, побољшање текућег одржавања и прилагођавање деци, старијим особама и особама са инвалидитетом.
  
  
• Обезбедићемо средства да све градске општине добију јавне тоалете, а највеће општине добију дупло више јавних тоалета у наредне две године.
  
  
• Донећемо стандарде и правила за пројектовање, изградњу и одржавање бесплатних јавних тоалета.

СЛУЖБА ЗА ИНТЕРНУ РЕВИЗИЈУ И БУЏЕТСКА ИНСПЕКЦИЈА ЋЕ НЕЗАВИСНО, ТРАНСПАРЕНТНО, ЕФИКАСНО И СА ПУНИМ КАПАЦИТЕТОМ КОНТРОЛИСАТИ ТРОШЕЊЕ ЈАВНОГ НОВЦА И УПРАВЉАЊЕ ГРАДСКОМ И ОПШТИНСКОМ ИМОВИНОМ.

Недостатак ефикасног надзора и контроле над трошењем новца из градског буџета доводи до злоупотреба и корупције. Пример је мрежа фантомских организација које су, под маском бриге за младе, ученике и жене, лажирале извештаје и извукле милионе динара из градског буџета. Ова масовна злоупотреба прошла је незапажено од стране свих контролних институција града Београда: интерних контрола у градским секретаријатима, Трезора града Београда, Буџетске инспекције, Службе за интерну ревизију и Државне ревизорске институције.

Проблеми:

• Постоје различити надзорни механизми и системи контроле трошења буџетског новца и располагања градским земљиштем и објектима (интерне контроле, Буџетска инспекција, Служба за интерну ревизију), али се они не примењују или не дају ефикасне резултате.
  
  
• Буџетска инспекција и Служба за интерну ревизију су под директним утицајем градоначелника. Са недовољним бројем инспектора и ревизора и неадекватним примањима, подложни су политичким притисцима и коруптивним ризицима.
  
  
• Извештаји о интерној ревизији и записници буџетске инспекције су недоступни јавности, па чак и члановима Градског већа и одборницима Скупштине града.
  
  
• Служба за интерну ревизију и Буџетска инспекција ретко испитују злоупотребе јавних ресурса у пројектима са највећим ризиком и потенцијалном штетом за јавни интерес, попут јавних набавки, јавног-приватног партнерства, инфраструктурних пројеката, управљања градском имовином и других области.
  
  
• Главни буџетски инспектор и руководилац Службе за интерну ревизију постављају се на основу партијских критеријума, без конкурса и провере стручности, професионалности и моралног интегритета.
  
  

Мере за отклањање проблема и ризика:

• Градска служба за ревизију биће образована као посебан орган Статутом града, чиме ће се осигурати њена независност и самосталност у раду.
  
  
• Основаћемо нови Одбор за координацију и надзор над контролом трошења јавних средстава и управљања градском имовином у оквиру Градског већа, под чијом ће контролом бити Градска служба за интерну ревизију и Буџетска инспекција.
  
  
• У Скупштини града оснујемо Савет за финансије и контролу буџетских средстава, којим ће председавати најмања опозициона странка, док ће заменици бити из редова других опозиционих странака. Председавање ће се мењати сваке године по принципу ротације.
  
  
• Повећаћемо број буџетских инспектора и интерних ревизора за 30%, уз повећање зарада и побољшање материјалних услова рада, приближно примањима ревизора из Државне ревизорске институције.
  
  
• Најмање 60% инспекцијских контрола и ревизија усмерићемо на области са највећим ризиком од злоупотреба и корупције: инфраструктурне пројекте, управљање имовином града, саобраћај, јавно-приватна партнерства, урбанизам и грађевинарство, заштиту животне средине, запошљавање и управљање људским ресурсима.
  
  
• Појединачни ревизорски извештаји, као и годишњи планови и извештаји ових служби биће интегрално објављени на веб страницама Службе интерне ревизије и Буџетске инспекције града Београда.
  
  
• Јавно доступна база препорука Службе интерне ревизије и база кривичних и прекршајних пријава Буџетске инспекције биће доступне јавности, укључујући и резултате судских поступака.
  
  
• Руководиоци Службе за интерну ревизију и Буџетске инспекције ће поред Градоначелника подносити годишње извештаје о резултатима рада Градском већу и Савету за контролу трошења буџетских средстава.
  
  
• Директора Службе интерне ревизије именоваће Градско веће за буџет и финансије на предлог Градоначелника, након јавног конкурса, на период од осам година. Разрешење ће бити могуће само одлуком Градског већа уз одобрење већине од најмање две трећине чланова.

ЗАШТИТА, ОЧУВАЊЕ И РАЗВОЈ КУЛТУРНОГ, УРБАНИСТИЧКОГ И ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА

Београд поседује архитектонско, историјско, културно и урбанистичко благо, са културном баштином од изузетне вредности која траје већ десет векова. Ово наслеђе је понос свих Београђана, а његова заштита и очување за будуће генерације мора бити приоритет и обавеза сваке власти у граду. Очување архитектуре, урбанизма и културног наслеђа један је од показатеља развијености друштва, док ће се Београд последњих 15 година памтити по бетонирању, кладионицама и тржним центрима, наспрам небриге и девастације културног и историјског наслеђа.

Проблеми и ризици:

• У последњих 20 година, Београд је доживео архитектонски и културолошки напад од приватног капитала, уз подршку градских власти и Завода за заштиту споменика културе, који би требало да чувају наслеђе, али уместо тога фаворизују „инвеститорски урбанизам.“
  
  
• Пример урбанистичке злоупотребе је девастација Калемегдана изградњом стамбено-пословног комплекса „К-District“, на културно заштићеном подручју, чиме је онемогућено даље истраживање и ревитализација Калемегданске тврђаве.
  
  
• Културна баштина и природне вредности Београда нису довољно препознате и не користе се као развојни ресурси.
  
  
• Град нема јасно дефинисану политику и планове за управљање културним добрима, а улагања у заштиту културног наслеђа су недовољна.
  
  

Мере за решавање проблема:

• Доношење средњорочног плана управљања културном баштином, као свеобухватног документа који дефинише мере за очување историјских и културних вредности Београда.
  
  
• Укључивање стручњака и јавности у израду дугорочног плана за очување старог градског језгра Београда.
  
  
• Оснивање „Фонда за очување старог језгра Београда“ ради обезбеђења додатних финансијских средстава за заштиту културног и историјског наслеђа.
  
  
• Повећање буџетских средстава за заштиту, рехабилитацију и регенерацију градског језгра за 30%.
• Забрана изградње високих зграда на подручјима културно-историјске баштине и доношење урбанистичких правила која ће осигурати њихову заштиту.
  
  
• Повећање улагања у обнову фасада зграда од културног и историјског значаја, као и уклањање графита са ових објеката.
  
  
• Хитна реконструкција „Железничке станице Београд“ (Историјски музеј) и Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ до краја 2025. године.
  
  
• Обезбеђивање новог простора за „Музеј Николе Тесле“ до 2026. године.
  
  
• Увођење строгих смерница за уређење јавног простора у централном делу града, укључујући зонирање отворених простора и постављање новог осветљења.
  
  
• Забрана изградње трговачких центара у ужем градском језгру.
  
  
• Решавање питања пропалих објеката у Кнез Михаиловој улици, попут „Митићеве робне куће“, који нарушавају изглед старог дела Београда.

ОМОГУЋИЋЕМО ГРАЂАНИМА ДА СУШТИНСКИ УЧЕСТВУЈУ У ПРОЦЕСИМА ОБЛИКОВАЊА САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ ГРАДА И УПРАВЉАЊУ РЕСУРСИМА У ГРАДСКОМ И ОПШТИНСКОМ ВЛАСНИШТВУ.

Учешће грађана биће кључни елемент наше политике у Београду. Само ако знамо бриге и захтеве људи, можемо побољшати квалитет њиховог живота и нашу заједничку будућност на одржив начин. Ово посебно важи за грађане средњих година и младе: они треба да играју активну улогу у обликовању будућности Београда. Заједно можемо унапредити Београд садашњости и обликовати Београд будућности.

Проблеми:

• Недовољна информисаност и неадекватна укљученост становника Београда у процесе урбане трансформације доводе до проблема као што су смањење зелених површина, саобраћајне гужве, бука и загађење ваздуха, лоше одржавани путеви и јавни простори, што утиче на смањен квалитет живота и незадовољство грађана.
  
  
• Недостатак гаранција градских власти за транспарентност и законитост у раду захтева промену устаљених образаца понашања од Скупштине града до службеника локалне самоуправе.
  
  
• Не постоји суштинско учешће грађана и цивилног друштва у борби против корупције и злоупотреба од стране градских и општинских власти и предузећа.
  
  

Мере за отклањање проблема и ризика:

• Активно ћемо подржавати право грађана на директно учешће путем иницијатива, зборова, петиција, месних заједница и других облика изјашњавања, како би утицали на одлуке које дугорочно мењају локалну заједницу и квалитет живота.
  
  
• Повећаћемо овлашћења већа градских општина и месних заједница као места одлучивања најближих грађанима.
  
  
• Унапредићемо транспарентност рада градских органа и омогућити грађанима приступ информацијама о планираним циљевима и учинку власти, уз омогућавање грађанског надзора и учешћа у процесима планирања.
  
  
• Омогућићемо једноставније подношење грађанских иницијатива и предлога, уз обавезу да се разматрају у кратком року и да подносиоци добију повратне информације електронским путем.
  
  
• Осигураћемо учешће локалних актера у раној фази израде стратегија и планова како би они одражавали стварне потребе и интересе грађана.
  
  
• Уједначићемо развој града у свим општинама и омогућити становницима приградских општина равноправно укључивање у политички, економски и културни живот.
  
  
• Партиципација ће бити стручно вођен процес континуираног укључивања различитих друштвених група у урбану трансформацију, са посебним акцентом на доступност информација свим друштвеним групама.

УВОЂЕЊЕ НОВОГ НАЧИНА УПРАВЉАЊА ГРАДСКОМ УПРАВОМ, УСТАНОВАМА И ЈАВНИМ КОМУНАЛНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

Нажалост, протеклих 10 и више година управљање Београдом није било усмерено ка праведнијем и одрживом друштву, већ је било заробљено у штетном развојном моделу заснованом на партократском ауторитарном начину управљања Градом, који је погодовао корупцији и криминалном богаћењу уског круга партијских моћника на власти и њима блиских тајкуна, на штету свих грађана и пословних субјеката. Показало се да институције не функционишу, да нема координације и контроле, те да недостају капацитети потребни да се одупру разарању јавног интереса и добробити становника Београда.

Са нама, Београд добија шансу да се заштити јавни интерес и добробит становника нашег Града и да се развија на одрживим и здравим основама. Да бисмо то постигли, прво ћемо променити начин на који се управља и ефективно користити све полуге промене које Град има на располагању:

УНАПРЕЂЕЊЕ ЛОКАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Уместо досадашње праксе доминације партократије и централизованог одлучивања о ресурсима и потенцијалима којима располаже град Београд, у оквиру уског круга моћника из партије на власти и њима блиских повлашћених бизнисмена, што доводи до маргинализовања грађана-бирача изван изборног процеса, активно ћемо подржавати право грађана Београда као носилаца суверенитета да директним учешћем преко иницијатива грађана, зборова грађана, петиција, месних заједница, права на притужбу грађана, консултација у оквиру тематских форума и других облика директног изјашњавања предлажу доношење одлука које за последицу имају дугорочне промене у локалној заједници, односно одлуке и мере које утичу на квалитет њиховог живота или се тичу већине грађана.

Дијалог између изабраних одборника и грађана кључан је за успостављање поверења грађана и институција и јача њихов легитимитет, али такође позитивно утиче на делотворност њихових одлука и мера.

Уместо „декларативног“ залагања за коришћење директног учешћа грађана, олакшаћемо начин упућивања грађанских иницијатива и предлога скупштини Града и скупштинама општина, са обавезом да се исте разматрају у кратком року и да се о исходу истих обавести јавност електронским путем.

Осигураћемо ефективно и експлицитно учешће локалних актера на нивоима општина и месних заједница, као и Града Београда (организације цивилног друштва, професионална, струковна и друга удружења, медији, приватни сектор, независне стручне институције и грађани) како би могли суштински, већ у раној фази израде стратегија, јавних политика, просторних, урбанистичких, финансијских и других планова, да утичу на то да исти одражавају стварне потребе и интересе Београђана, као и развојне потенцијале Београда.

НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА НА КОРУПЦИЈУ И ЗЛОУПОТРЕБУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА

Одсуство адекватне јавности и транспарентности у раду Градске управе за све грађане омогућава прикривање корупције од правне и политичке осуде, што погодује развоју корупције и свих врста злоупотреба јавних ресурса на штету интереса грађана и привреде Београда.
Отвореност и транспарентност представљају темељ за развој поверења између грађана и институција, а пут до њега води преко права грађана да знају шта ради јавна управа и да на основу тога могу да оцене њен рад и позову јавну управу на одговорност.

Одмах по указаном поверењу предузећемо храбре и ефективне мере за отклањање кључних ризика (институционалних, организационих, нормативних и практичних) за настанак корупције, злоупотреба и неправилности у пословању.

Уз поверење грађана, предузећемо следеће мере:

• Формираћемо Тим за реформу Градске управе, који ће припремати детаљне предлоге модернизације: увођењем нових критеријума којима ће се руководити перформансе Градске управе, укључујући транспарентност, планирање, управљање према циљевима, контролу управљања и евалуацију резултата јавних политика, као и ефективност у складу са постављеним циљевима.

• Донећемо Стратегију за борбу против корупције за Град Београд и развити дугорочни стратешки програм за сузбијање корупције, сумњивих послова, сукоба интереса и сличних проблема, који ће се примењивати не само на органе Градске и општинске власти и управе него и на установе и комунална предузећа у надлежности Града Београда. Кључне области су: политика јавног информисања о одлучивању Градске управе и општинских управа; транспарентно буџетирање и јавно информисање о буџету; политика набавки и обелодањивање уговора и друге документације; политика управљања градском имовином; одлуке о субвенцијама и донацијама; кадровска политика и етика; политика просторног планирања и изградње.

• Градоначелник ће подносити годишњи извештај о поштовању антикорупцијских стандарда Градском већу, које ће затим извештај подносити Градској скупштини.

• Рад Градске скупштине и њених тела објављиваће се у медијима и преко веб странице Градске скупштине, на којој ће бити доступни дневни ред седница Градске скупштине и њених радних тела, појединачна гласања о предлозима аката, као и други материјали о којима расправљају Градска скупштина и радна тела. Такође, биће доступна питања и предлози градских одборника и одговори на њих, записници са седница Градске скупштине и радних тела, као и други материјали и информације у вези са радом Градске скупштине.

• Материјали за седнице Градске скупштине, скупштина градских општина и радних тела, као и записници са истих, биће доступни јавности најмање 10 дана унапред, у облику лаком за разумевање просечном становнику Београда.

• Обезбедићемо могућност даљинског приступа радним телима, комисијама и одборима, не само за чланове већ и за јавност, као и електронски систем за повратне информације и јавну дискусију.

• Кроз систем отворених података и приступ архиви снимака седница, гласања одборника, омогућићемо праћење рада и гласања свих одборника Скупштине града и Градских општина. Омогућићемо личне састанке и консултације између бирача и представника Градске скупштине и Градске управе.

• Донећемо на нивоу Градске скупштине Одлуку којом ћемо дефинисати стандарде у вези са врстом, квалитетом и ажурирањем информација које морају бити доступне јавности на званичним интернет страницама Градске скупштине и Градске управе, како се тај сегмент не би препустио административном и страначком инжењерингу. Ово је важно да се избегне ситуација у којој се на интернет страницама не могу наћи битне, правовремене и ажуриране информације и документи, чиме се смањује транспарентност и отвореност Градске управе према грађанима и привреди.

• Сва акта о унутрашњој организацији и систематизацији послова у органима и институцијама Градске власти преиспитаћемо и уградити у њих транспарентну и недвосмислену поделу задатака, овлашћења и одговорности, интерне контроле и заштиту од ризика.

• Имплементираћемо систем управљања антикорупцијом у Градској власти Београда према међународном стандарду ИСО 37001, који даје смернице за креирање, примену и контролу система управљања антикорупцијом (АБМС) у организацијама. Овај систем фокусира се на питање подмићивања на све могуће начине, односно мита у приватном, јавном и непрофитном сектору. Систем за борбу против корупције помаже организацији да избегне или ублажи трошкове, ризике и штете повезане са подмићивањем, унапреди кредибилитет и ојача добру репутацију или поверење у пословним односима.

• Именоваћемо „координаторе за саветовање са заинтересованом јавношћу Града Београда“, који ће обављати послове контакт особе за спровођење саветовања са заинтересованим странама и са јавношћу.

• Обезбедићемо довољно информација јавности кроз отварање примарних извора података у поседу Градске управе, са циљем да се позове и јавно стимулише стручна и истраживачка јавност да укаже на проблеме до којих дођу анализирањем података, да уђу у дијалог са јавном управом и у заједничко креирање решења.

• Настојаћемо да Градска управа и Градоначелник поново „заслужи“ поверење грађана и увери јавност да партиципација грађана, привреде и цивилног друштва није узалудна и да ће сваки коментар, анализа или сугестија имати своју вредност.

• Међутим, никада није извесно хоће ли они којима је поверено старање о јавном добру свој посао обављати савесно и стручно. Али зато, сви они морају редовно обавештавати јавност непосредним контактом или путем средстава јавног информисања и ниједном својом активношћу неће избегавати да јасно и јавно саопште своје ставове и разлоге за сопствене одлуке и понашање.

• Како би се јавности олакшало учешће у развоју и праћењу спровођења прописа, политика, планских докумената и аката Градске управе, успоставићемо Портал еКонсултације – платформу и комуникациони канал која омогућава правовремено информисање јавности и учешће јавности у креирању стратешких политика, планских докумената и аката, буџета, инвестиционих планова и сл.

• Успоставићемо сталну и ажурну објаву свих информација, нацрта докумената и одлука за које је заинтересована општа јавност и грађани, као и у случајевима када се ради о нацрту буџета или просторном-планској и регулационој документацији, извршењу буџета, јавним набавкама, задуживању Града Београда, инфраструктурним инвестицијама, висини примања функционера општина и Града Београда, додељеним стипендијама или субвенцијама и другим актима.

• Спроводићемо стално испитивање задовољства корисника административних услуга Градске и општинских управа, као и комуналних предузећа и установа, уз објаву резултата о степену (не)задовољства корисника појединим сегментима.

• Имплементираћемо комуникациони алат „Не дај да буде“ преко кога се могу анонимно и поверљиво пријавити сумње на коруптивне радње. Руководилац система менаџмента редовно извештава не само менаџмент компаније, већ и одбор директора, надзорни одбор и комисију за ревизију.

• Настојаћемо да појачамо јавни надзор над појединачним управама, предузећима и установама у власништву Београда. Јачање јавног надзора није само оно што бирачи у првом реду очекују од нас, већ и средство за затварање врата корупцији и организованом криминалу.

• Циљ у наредним месецима биће увођење међународног стандарда који даје смернице за креирање, примену и контролу система управљања антикорупцијом (АБМС) у организацијама. Фокусиран је на питање подмићивања на све могуће начине, односно мита у приватном, јавном и непрофитном сектору. Важан део система је јачање интерних процеса у циљу смањења потенцијалног ризика од корупције на свим нивоима руководства канцеларије, као и сумње у нетранспарентно понашање. АБМС систем укључује мере као што су идентификација и процена ризика од подмићивања, спречавање и откривање подмићивања или могући специфични одговори на потенцијално подмићивање. То ће се, пре свега, тицати агенде доделе јавних уговора, пословања са некретнинама и управљања стамбеним фондом. У реализацију ће бити укључена одељења за јавне набавке, управљање имовином, регистрацију имовине, стамбени фонд и правну подршку.

• Јачање јавне финансијске контроле и промовисање транспарентности рада интерне ревизије и буџетске инспекције стављањем на увид јавности извештаја Градске интерне ревизије и записника Буџетске инспекције Града Београда, као и периодичне и годишње извештаје према Градском већу и Градској скупштини.

• Јасно ћемо дефинисати механизме за финансирање и извештавање о оствареним резултатима и утрошку средстава организација цивилног друштва, стручних удружења и сл.

• Како бисмо осигурали највиши ниво транспарентности, сви ревизорски извештаји и извештаји Буџетске инспекције могу се у потпуности преузети на њиховим интернет страницама.

• Принцип поштења и одговорности ће се стриктно и ефективно примењивати тако да ће одборници и администрација извршавати своје дужности поштено, а за своје одлуке и активности ће бити одговорни јавности и биће увек спремни да се подвргну било којој врсти контроле која одговара њиховом положају.

• Доследна примена транспарентности у запошљавању (јавним оглашавањем потреба за попуњавањем радних места) у оквиру органа, служби, предузећа, установа и свих других организација и институција које су у оквиру локалне самоуправе један је од основних фактора за елиминацију страначког запошљавања, корупције и непотизма.

• У циљу позитивног ефекта на конкуренцију, квалитет и цену јавних набавки и цену продаје јавних ресурса осигураћемо транспарентност и доступност документације јавних набавки, јавних огласа, јавних аукција, јавних конкурса и јавно прикупљање понуда за издавање/продају непокретности, задуживање, резултате тендера, конкурсе за урбанизам, инфраструктурне радове и друге пројекте. То ћемо обезбедити објављивањем релевантне документације доступне свим заинтересованим странама, правовремено, доследно и целовито кроз приступачне и распрострањене медије.

• Обезбедићемо да се припрема и усвајање кључних развојних и планских докумената (стратегије, буџети, урбанистички/просторни/регулациони планови) обавезно врши уз пуну партиципацију грађана и других заинтересованих локалних актера.

  • Постојање интернет странице на којој су доступни сви релевантни акти и информације које могу бити од интереса за грађане, пословне субјекте и друге заинтересоване стране.

  • Припрема и усвајање свих кључних развојних и планских докумената (стратегије, буџети, урбанистички/просторни/регулациони планови) уз пуну партиципацију свих заинтересованих страна и јавности.

  • Постојање јасних интерних правила запошљавања и награђивања у оквиру локалне управе и свих других организација и институција које су у оквиру надлежности јединица локалне самоуправе.

  • Праћење провођења законских прописа у вези са запошљавањем, управним поступком, издавањем решења и дозвола, те редовна објава информација о стању примене наведених прописа.

• Принцип транспарентности ће бити примењен у свим сегментима рада свих органа и служби на нивоу Градских и општинских власти. Ови органи ће бити одговорни за обезбеђивање слободног приступа информацијама које су у њиховом поседу, које су настале у раду или у вези са радом њихових органа, установа, комуналних предузећа и других организација.

• Управљање укупним планским системом Града Београда биће засновано на начелу јавности и партнерства, које подразумева да се Градске политике и просторни/урбанистички/регулациони планови и планови развоја током израде и спровођења, као и анализа ефеката њиховог учинка, утврђују у оквиру транспарентног и консултативног процеса са свим заинтересованим странама и циљним групама. То подразумева објављивање релевантних званичних докумената и обавештавање јавности о овим процесима преко медија, саопштења за јавност, гостовања у медијима и слично.

• Покренућемо веб апликацију која ће омогућавати потпуно транспарентан увид у трошење буџета Града Београда. Јавност ће моћи да има приступ информацијама о исплатама из буџета Града, које ће бити могуће претраживати према различитим критеријумима (прималац, износ, датум, ОИБ, намена-опис и сл.).

• Принцип транспарентности ће бити примењен у свим сегментима рада свих органа и служби на нивоу Градских и општинских власти. Ови органи ће бити одговорни за обезбеђивање слободног приступа информацијама које су у њиховом поседу, које су настале у раду или у вези са радом њихових органа, установа, комуналних предузећа и других организација.

• Управљање укупним планским системом Града Београда биће засновано на начелу јавности и партнерства, које подразумева да се Градске политике и просторни/урбанистички/регулациони планови и планови развоја током израде и спровођења, као и анализа ефеката њиховог учинка, утврђују у оквиру транспарентног и консултативног процеса са свим заинтересованим странама и циљним групама. То подразумева објављивање релевантних званичних докумената и обавештавање јавности о овим процесима преко медија, саопштења за јавност, гостовања у медијима и слично.

• Покренућемо веб апликацију која ће омогућавати потпуно транспарентан увид у трошење буџета Града Београда. Јавност ће моћи да има приступ информацијама о исплатама из буџета Града, које ће бити могуће претраживати према различитим критеријумима (прималац, износ, датум, ОИБ, намена-опис и сл.).

• Правовремено информисање заинтересоване јавности (грађани, пословни субјекти, организације цивилног друштва, представници академске заједнице, коморе, јавне установе и друга правна лица која обављају јавну службу или на која може утицати пропис, политика, просторни урбанистички планови и др.) о плану доношења политика, стратегија, прописа, планских урбанистичких докумената и других аката јавним објављивањем уз навођење носиоца израде, оквирног рока у којем се прописи, акти, планови и набавке имају израдити и донети.

• Све јавно доступне податке и документе објавићемо у јасном и читљивом облику. Развићемо нови портал мапа на коме ће бити објављени сви расположиви просторни подаци, укључујући и планиране инвестиције градског округа.

• Успоставићемо суштински партиципативни буџет како би грађани могли директно да иницирају како да унапреде своју улицу, кварт, парк и околину.

• Успоставићемо софтвер „Регистар јединствене евиденције непокретности у својини Града Београда“, који ће бити објављен на интернет страници и садржати информације о непокретностима датим на располагање другим лицима, регистар корисника имовине дате у закуп/на коришћење, податке о вредности и структури нефинансијске имовине.

• Успоставићемо нове стандарде, правила и интерне механизме (процедуре и критеријуми за давање сагласности на предлог пројекта јавних-приватних партнерстава, интерна организациона процедура за спровођење надзора над реализацијом јавних уговора) којима се отклањају ризици од корупције у примени прописа у области јавно-приватних партнерстава.

• Обезбедићемо потпуну јавну доступност информација и докумената који се односе на управљање финансијама, набавкама, јавном својином и услугама о свим органима јавне власти које ЈЛС оснива и делом или у потпуности финансира или контролише (установе, комунална предузећа и друге организације које оснива Град Београд).

СТАМБЕНА ПОЛИТИКА У ФУНКЦИЈИ СВИХ ГРАЂАНА, А НЕ ПРАЊА НОВЦА И БОГАТИХ

Проблеми и ризици:

• У Београду се „пере новац“ из свих крајева света, што подржава грађевински бум луксузних некретнина изграђених у приобаљу Београда, попут насеља „Београд на води“, чија цена на појединим локацијама достиже и до 10.000 евра по квадратном метру. Ова појава служи као камуфлажа за незаконито стечен новац који је створен криминалним активностима.
• Улагање инкриминисаног капитала у куповину грађевинског земљишта и изградњу станова, као и у куповину тако изграђених станова и пословног простора на најатрактивнијим локацијама у Београду по вештачки „надуваваним ценама“, последично утиче на раст цена станова у свим деловима Београда. То значајно отежава решавање стамбених потреба за већину становника, чинећи становање немогућим и недоступним. Ова средства могла би се усмерити на јавне и приватне потребе попут јавних услуга, инвестиција и радних места.
• У Србији не постоји обавеза (страних) компанија да објављују информације о својим стварним власницима пре куповине градске имовине или земљишта.
• Просечна цена квадрата у Београду скочила је са 1440 ЕУР у 2013. години на 2680 ЕУР у 2023. години, док су закупнине скоро удвостручене.
• Данас у Србији преко 75% грађана не може самостално да изнајми или купи стан на тржишту некретнина. Велики број Београђана средњих и позних средњих година принуђен је да живи са родитељима или родитељима својих родитеља, надајући се да ће једнога дана наследити станове.
• Све је већи број домаћинстава која не могу да обезбеде нормалне услове живота, већ имају проблеме са мањком простора, високим закупнинама и високим стамбеним трошковима (трошење више од 40% месечних прихода на кирију, грејање, комуналије).
• Београд нема Стратешку стамбену анализу која би пружила процене тренутних и будућих стамбених потреба различитих група и подгрупа становника у свакој градској општини, као и повезаност са Развојном стратегијом Београда и Стамбеном стратегијом Београда. На основу ове стратешке анализе, град ће донети стамбене политике и процене доступности јавног финансирања приступачности становања.
  
  

Мере за отклањање проблема и ризика:

• Потребна су нова решења која ће тржишту станова вратити основну функцију – задовољавање стамбених потреба, уместо функционисања као механизма за прање новца (кроз станоградњу и изградњу станова).
  
  
• Трошкови становања као удео у приходима домаћинства треба да се врати на референтну вредност, која је знатно испод онога што многа домаћинства у Београду тренутно плаћају.
  
  
• Донећемо Стамбену стратегију за град Београд, која ће регулисати област становања у Београду.
  
  
• Променићемо приступ у области урбанистичког и просторног планирања, управљања земљиштем и становања на начин да ћемо земљиште у својини града задржати у значајној мери и користити за доступно становање или као подршку непрофитном задружном становању, чиме ћемо смањити утицај тржишта на стамбени сектор у којем раст цена становања не прати раст прихода домаћинстава.
  
  
• Системски ћемо на дужи рок обезбедити субвенције за изградњу непрофитних станова кроз земљишну политику, као и унапређење правила за планирање одређеног удела социјалних станова у инвестиционој станоградњи.
  
  
• Урадићемо и стално ажурирати Стратешку процену тржишта становања у Београду за 20 година, која ће дефинисати објективно процењене потребе општина за становање и идентификовати обим и врсту становања, опсег закупа потребан за испуњавање домаћинстава и пројекције становништва. Ово укључује приступачно становање и потребе различитих група (нпр. старије особе, породице са децом, особе са инвалидитетом, особе које желе да граде сопствене домове) и брине о стамбеној потражњи и продаји стамбене понуде неопходне за испуњавање те потражње.
  
  
• Увешћемо обавезу (страних) компанија да објављују информације о својим стварним власницима пре куповине градске имовине или земљишта, као и при уговарању јавно-приватног партнерства или других великих набавки.
  
  
• Тражићемо од Управе за спречавање прања новца да нам код свих већих трансакција са страним или домаћим инвеститорима обезбеди провере и информације о стварним власницима са којима Град има намеру да склопи пословне уговоре, како бисмо спречили „прикривање“ веза између стварног власника и корисника имовине и елиминисали злоупотребе правних аранжмана и негативне последице по интересе Града.