Из водећих структура владајуће коалиције, али и из структура и од појединаца блиских владајућој коалицији, све чешће долазе јавна разматрања посвећена ставовима и актовностима студената широм Србије.

Заједничко за највећи број тих разматрања јесте истициње питања: ко стоји иза студената? Ово питање прати, некада прећутана, некада наговештена а некада и сугерисана идеја да је у питању страни фактор. Истицање страног фактора представља, у основи, замену теза и скретање пажње јавности са стварних и суштинских захтева студената, а то су: да судска власт ради свој посао, да утврди ко је све одговоран за смрт петанесторо људи, да утврди да ли је у реконструкцији железничке станице у Новом Саду било корупције и ко је све у томе учествовао.

Студенти не желе да разговарају са Председником Републике Србије, они кажу: „није надлежан“. Међутим, ту се може видети још један и то високо етички разлог. Наиме, ако би студенти прихватили разговор са Председником Републике Србије, они би одобрили и његову праксу да се меша у ствари које су изван његове надлежности. Једноставно речено, студенти би тако признали и посредно подржали његову диктатуру.

Студенти су овога свесни и за то заслужују пуно признање и поштовање свих нас. У овом контексту посредног признавања, односно подржавања диктатуре треба сагледавати и одбијање руководстава универзитета у Србији да прихвате разговор са Председником Републике Србије. Они су свесни да долазак на само један такав разговор значи постати саучесник у диктатури. О могућем страном утицају на активности студената говоре чланови странке која, не само што у својим редовима има члана Трилатералне комисије и бившег активисту НАЛЕД-а, већ је њихова странка ту особу поставила на највишу функцију у законодавној власти Србије.

Вратимо се основној теми – ставовима студената свих универзитета у Србији. Да су ови основни захтеви студената исправни, посредно потврђују и ставови Адвокатске коморе Србије. Разумевање и прихватање захтева студената од стране руководстава великог броја факултета, струковних удружења, просветних радника, пољопривредника, али и од бајкера, чак и од пензионера, потврђује да образована омладина Србије има потпуну подршку од стране највећег дела нашег друштва. Овако широка подршка свакако обавезује студенте али, исто тако, она обавезује и све нас да заједно са студентима издржимо до краја.

А шта је „крај“? Крај је да буде утврђено ко је одговоран за смрт пентнесторо људи, да одговорни одговарају пред судском влашћу, да буде утврђено да ли је било корупције у реконструкцији зграде железничке станице у Новом Саду и, коначно, да учесници у корупцији одговарају пред судском влашћу.

МИ СНАГА НАРОДА, проф. др Бранимир Несторовић
проф. др Војин Грковић, ред. проф. у пензији.
Oпштински одбор Нови Сад