Београд, 04. новембар 2024. – Једна од највећих трагедија која је задесила Нови Сад у новијој историји Србије обрушавањем комплетне конструкције надстрешнице станичне зграде „Железница Србије“ и погибије 14 људи, међу којима су и деца – објекта који је реконструисан и два пута свечано пуштан у експлоатацију, резултат је систематског и системског дугогодишњег урушавања целокупног сектора грађевине, урбанизма и саобраћаја.

Актуелна власт системски урушава сваки сектор, почев од пољопривреде, рударства и енергетике, заштите животне средине, одбране и безбедности, грађевине, урбанизма и саобраћаја, као и све друге, приљежно испуњавајући западне агенде и налоге. Усвајањем накарадних закона и прописа, а уједно избегавањем процедура и стандарда на којима је почивала свака струка која је изградила Србију као стабилну државу, власт је озаконила безакоње, бруталну корупцију и бахатост и протерала струку, па су рецидиви рушење реконструисаних објеката и погибија људи.

Не желећи да дубински улазимо у ову трагедију и рад надлежних органа који, без изузетка, морају пронаћи праве кривце и казнити их, поставићемо низ системских питања кроз која ће грађани Србије стећи делимичну слику о катастрофалном стању у сектору грађевине и урбанизма. Наиме, да ли јавност зна да према Закону о планирању и изградњи, који је донела ова власт за време министра Зоране Михајловић, Пројекат за издавање грађевинске дозволе (ПГД) не садржи статички прорачун конструкција, нити је он предвиђен, а да Пројекат за извођење (ПЗИ) који мора да има статичке прорачуне, не подлеже контроли ниједне државне институције?

С обзиром да је у предметном случају, сасвим извесно, на постојећу конструкцију додато ново оптерећење, постављамо питање – да ли је извршена провера новонасталог напонског стања? Такође, ако су сајле кородирале, како кажу представници власти, како је објекат онда пуштен у експлоатацију након реконструкције, уз чињеницу да чак ни зарђале сајле не искључују одговорност пројектанта, ревидента, надзорних органа и одговорног лица. С тим у вези, да ли јавност зна да је за овај и сличне објекте у потпуности, у свим сегментима, искључиво надлежно и одговорно Министарство грађевине, урбанизма и саобраћаја и надлежни министар лично. Под контролом министра Горана Весића су били одговорни: пројектанти, извођачи и подизвођачи радова, надзорни органи, Комисија за технички пријем објекта која издаје употребну дозволу, као и Републичка ревизиона комисија, као крајња инстанца.

И као по примеру лошег ђака, тек када се, нажалост, деси катастрофа, у Србији се отварају процеси, па државне институције морају дати јасне одговоре грађанима Србије на питања која су са тим у вези:

• Да ли је за објекат издата употребна дозвола, и ако јесте, ко је потписао?
• Да ли постоји и ко је потписао статички прорачун?
• Ко је потписао ревизију пројекта?
• Ко је, као надзорни орган, потписао и примио радове?
• Ко је извршио и потписао технички пријем објекта?
• Ко и на основу чега је издао употребну дозволу?

У случају да одговори на ова питања не постоје или су неадекватни, то је јасан показатељ да ова власт избегава поштовање процедура и одредбе веома лошег закона који су сами донели, а то је већ довољан разлог за жестоку политичку и кривичну одговорност. С тим у вези, у додатном, веома важном питању – зашто и по чијем налогу је под хитно однет хаварисани објекат са лица места, стоји јасна индиција да су Закон и његове процедуре прекршени у више случајева. Наиме, према законској процедури, одмах након оваквих несрећа са смртним исходом, на лице места излази полиција, тужилац и инспектор за заштиту и безбедност на раду. Њихови записници, на основу затеченог стања и битних елемената, су основ за кривичну пријаву и укључивање осталих надлежних институција у поступак. Дакле, неко је свесно донео одлуку да склони доказе са лица места. Постављамо питање – зашто?

Како се сличне ситуације не би десиле, јер је у последњим годинама изграђено пуно објеката исте или сличне намене, због безбедности грађана Србије постављамо питање надлежним институцијама да ли објекти попут новоотворене аутобуске станице у Новом Београду, аутопута „Милош Велики“, моста који спаја Нови Београд и Чукарицу преко Аде, затим „Прокоп“ станице и бројних других објеката имају употребну дозволу?

Како смо на почетку констатовали да власт новим законским решењима, која им намећу и налажу западни ментори под окриљем „помоћи у изградњи институција и усклађивања аката и процедура“ у облику USAID и сличних организација, проблеме годинама гура под тепих стварајући привид уређене државе, министар Весић јавно намеће све гора и гора решења. Наиме, недавно је усвојен Закон о конверзији земљишта који је озаконио отимање државне земље, а у корист бизнисмена блиских власти и страних корпорација. Држава је тако оштећена за милијарде евра, а министар Весић сада најављује нови Закон о легализацији нелегално изграђених објеката којим се потпуно прескаче комплетна досадашња процедура добијања грађевинске и употребне дозволе. Оваквим начином легализације, не само да би буџет Србије био оштећен, већ би у случају ове несреће, за објекат који се накнадно срушио, претходно могао да добије оба решења обједињено, па практично, правно нико не би био одговоран за несрећу зато што процедура није испоштована.

Са оваквим бахатим, безобзирним и кратковидим понашањем власти грађани су у оправданом страху да ће се нека нова несрећа догодити, а покрет „МИ Снага народа проф. др Бранимир Несторовић“ наглашава да крајње време да сви у Србији схвате да су они и њихове породице угрожени без обзира да ли су у владајућој странци или нису.

Покрет МИ Снага народа, проф. др Бранимир Несторовић