(поводом посете рударском градићу Фрајберг, 10.12.2024.)

Александар Вучић, правник по образовању, у позним годинама новорођени љубитељ рударења литијума, посетио је град Фрајберг, у немачкој покрајини Саксонији. Тамо се сусрео са савезним канцеларом Олафом Шолцом, правником по образовању и адвокатом, великим заговорником експлоатације литијума у Србији. Са Шолцомје разговарао „о ситуацији на Косову и Метохији“, о могућности „најбоље експертизе за наш рудник“ и „како да обезбедимо здраву животну средину“.
 
Дакле, два дилетанта су размењивала своје магловите представе о заштити животне средине у Србији и пројекту „Јадар“, који је парадигма поступања противно важећим законима и злоупотребе државних институционалних капацитета, да се противно јавном интересу и народној вољи, наметне профитни интерес стране, приватне компаније.
 
Против пројекта „Јадар“ су се изјаснили најбољи српски научници и институције (Биолошки факултети у Нишу и Београду, Академија инжењерских наука Србије, Српска академија наука и уметности, Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду), а група српских научника је објавила рад у престижном светском часопису, који је већ имао 99.000 прегледа и преузимања. Све то није довољно и Вучић иде по савете у Немачку, која нема никаква истраживања нити искуства о последицама прераде руде литијума, сем јасно исказаног интереса да се то ради у Србији. Да представа буде убедљивија Вучић је повео извесног Петра Филиповића, из Горњих Недељица, заступника мало познатог удружења грађана „Опстанак у долини Јадра“. Зашто није повео некога из свима познатог удружења грађана „Не дамо Јадар“, на пример Златка Кокановића, такође из Горњих Недељица, кога цела Србија препознаје као доследног и бескомпромисног борца за очување здравља народа и природе?
 
Вучић који је издао народ на Косову и Метохији, разговараоје са Шолцом, премијером Немачке, која је највећи заговорник отимачине окупиране српске територије, управо о ситуацији у покрајини. О чему су разговарали? Вучић има обавезу да грађанима Србије говори истину, али не његову, сужену, замишљену и пожељну, него ону која одражава стварност и чињенице. Док то не схвати, нека слуша поруку: „Нећеш копати, не дамо Јадар“!